СВЕ ВИШЕ МАЛОЛЕТНИКА НА УЛИЦАМА СРБИЈЕ: Деца просјаци у канџама великих криминалних група

Међу просјацима има малолетника који су постали жртве организованих криминалних група. Против малолетних лица до 14 година не може да се води прекршајни поступак.

Последњи пример злоупотребе и злостављања деце који је узнемирио јавност био је пре десетак дана на Новом Београду, када је мајка, која се бави просјачењем, малтретирала своју седмомесечну бебу, пребацујући је грубо из руке у руку као лутку. За насиље над дететом и оно чиме се бави, током саслушања окривила је супруга.

Ђуро Павлица, судија београдског Прекршајног суда каже за Јутарњи програм да што се тиче конкретног случаја прво би требало да се види да ли се ради о кривичном делу или се ради о прекршају.

- По мојој процени овде се ради о кривичном делу јер ако је малолетно лице принуђавано на просјачење произлази, по мом налазу, да се ради о кривичном делу из члана 193. кривичног законика запуштање и злостављање малолетног детета - објашњава Павлица.

Према његовим речима то дело чини родитељ, усвојилац, старатељ и друго лице које присиљава малолетно лице на просјачење. За ово дело је прописана казна затвора у трајању од три месеца до пет година. 

Просјачење као прекршај 

Што се тиче прекршаја, додаје Павлица, просјачење као прекршај је превиђено у Закону о јавном реду и миру у члану 12. став 1. а који предвиђа да ће се новчаном казном од пет до 10 хиљада или казном затвора до 30 дана казнити свако лице које просјачењем угрожава спокојство грађана или нарушава јавни ред и мир.

У просјачење су најчешће уплетене групе које организују просјаке на разним локацијама. На крају дана им одузимају скоро сву зараду. 

- Прекршајни суд у Београду нема овакве предмете и не поступа у њима - истиче судија београдског Прекршајног суда. 

- У случају да постоје све околности које сте навели ту се највероватније ради о неком кривичном делу. То је посао Тужилаштва које треба да га квалификује. Ту имате и трговину људима, превару и слично - сматра Павлица.

Међутим, додаје, Закон о јавном реду и миру у члану 12. став 2. говори о тежем, квалификованом облику просјачења а које постоји онда када се просјачење врши у групи и више лица и тада су прописане санкције веће. 

- Ми смо ове године имали шест оваквих предмета, где су лица која су просјачила у групи процесуирана - каже Ђуро Павлица.

На питање да грађани не знају шта да раде, да ли да новац дају сиромаху или да не дају Павлица објашњава да најчешће окривљена лица у судским поступцима изјављују да је разлог зашто су учинили тај прекршај немаштина, лоше материјалне и здравствене прилике, да немају редовна примања. 

- Ти разлози у највећем броју случајева и стоје. Међутим, ми смо видели у одређеном броју случајева да постоје и лажни просјаци који фингирају да су лошој материјалној ситуацији и лошег здравственог стања - објашњава судија.

Против лица до 14 година не може да се води прекршајни поступак

Процењује се да у Београду има око 2.000 малолетника који просе, против њих се не може водити прекршајни поступак. 

- У прекршајном поступку ми нисмо имали случајева да деца сведоче да их малтретирају, да добијају батине ако не испросе довољну суму. У случају принуде ради се о кривичном делу. У начелу могуће је децу и малолетна лица саслушавати као сведоке у прекршајном поступку, али ми нисмо имали те случајеве - истиче судија Прекршајног суда.

Објашњава да се чињенично стање у поступцима најчешће се утврђује исказом самог окривљеног, изношењем материјалних доказа, саслушањем полицијског службеника који је затекао одређено лице у просјачењу, саслушањем других сведока ако их има, али и извођењем свих других доказа које предложи окривљени или подносилац захтева.

Малолетна лица која нису напунила 14 година, ради се о деци, она не могу да одговарају јер против њих не може да се води прекршајни поступак.

Међутим, истиче Павлица, члан 72. каже да се може поставити питање одговорности родитеља, старатеља, хранитеља те деце када су она пропустила да изврше дужни надзор, а била су у могућности да изврше дужни надзор. У том случају ова лица одговарају за прекршај као да су га сама учинила.

На евиденцији Центра за социјални рад 58 деце са улице

У саопштењу градског Центра за социјални рад истиче се да је на евиденцији градског центра за социјални рад у прошлој години било педесет осморо деце са улице, узраста до две године и 31 дете од 15 до 17 година. 

Када се градском центру пријави такав случај следи процедура по хитном поступку. Стручни радници центра покушавају да пронађу родитеље или најближе сроднике и процене услове у којима дете живи. 

Уколико су се деца нашла на улици због занемаривања и небриге родитеља, дете се издваја из породице, ако се процени да је животно угрожено. У 17 одељења градског центра формирани су тимови стручњака органа старатељства који о томе брину, каже се у саопштењу градског центра за социјални рад.

- Поступак пред судом води у скраћеном поступку води се у изузетним случајевима и ту морају бити испуњени одређени услови. Неки од услова су када окривљени не може да докаже свој идентитет, када нема пребивалиште, када има фиктивну адресу. То се посебно односи на странце у Србији - наглашава судија Павлица.

Додаје да лица која што се тиче просјачења најчешће нису у могућности да плате изречену новчану казну. У том случају у дежурној служби доноси се посебно решење и неплаћена новчана казна се замењује казном затвора и то лице се упућује на издржавање казне затвора.