СУТРА ЈЕ ЈОВАЊДАН! Ево шта никако НЕ ТРЕБА ДА РАДИТЕ, а ако у поноћ јаје ставите у воду и оно потоне ТО ЈЕ ВЕЛИКИ ЗНАК!
Српска православна црква и њени верници сутра славе Светог Јована Крститеља
Српска православна црква и верници 20. јануара славе светог Јована Крститеља, последњег великог пророка који је не само најавио, већ и видео очекиваног месију. Свети Јован је једна од већих слава у Србији, а као и за сваку славу, домаћице широм земље пажљиво припремају своју трпезу. А да ли ће трпеза да буде мрсна или посна зависи од тога на који дан пада овај празник, будући да ове године пада у петак, требало би да трпеза буде посна.
ЗЕМЉОТРЕС ПОГОДИО ДЕСПОТОВАЦ: Грађане пробудио из сна
ПРВЕ ЖРТВЕ ПОПЛАВА У СРБИЈИ? Полиција и спасиоци трагају за две особе у Новом Пазару
ВЕЛИКИ ПАД ТЕМПЕРАТУРЕ, СНЕГ НАМ ЈЕ ЗА ПЕТАМА! Познати метеоролог најавио где ће бити падавина: "Од вечерас све ће мирисати на зиму"
Празник Свети Јован Крститељ посвећен је Исусовом рођаку, познатом као Јован Претеча. Јован се зове Крститељ, јер је, по верском учењу, крстио Исуса Христа, а Претеча зато што је најављивао Христов долазак. Свети Јован је пример чврсте и непоколебљиве вере, поштења, одважности и истинољубивости. То је и био узрок његовог страдања, јер је јавно говорио о неморалу и блуду цара Ирода, који је живео у греху са својом снахом Иродијадом, мајком Саломе.
Свети Јован се празнује више пута у години: 7. јула - Ивањдан - рођење Светог Јована, 11. септембра - Усековање главе и 6. октобра када се обележава светитељево зачеће.
Народни обичаји и веровања
Јован је убијен за време краља Јудеје Ирода који је наредио да се пророку одсече глава. У народу постоји обичај да се људи на Јовањдан братиме и куме, јер се Јован сматра узором карактера и поштења. Верници, било православци или католици, врло често дају Јованово име својој деци. Православци славе крсну славу светог Јована, а католици обично славе имендан.
Процењује се да је Свети Јован по броју оних који га славе на трећем месту међу Србима. Највише се славе Свети Никола и Свети Арханђел Михаил.
Јован Крститељ се сматра заштитником певача, музичара, кројача, кожара, крзнара, вунара, ременара, гостионичара, ножара, брусача, затвореника, осуђених на смрт, узгајивача птица, оболелих од епилепсије, крштеника, Малте, Јордана и великог броја градова широм света. Био је такве моралне чистоте да се пре могао назвати анђелом, како га Свето Писмо и назива, него смртником.
Јованова рука
За руку светог Јована прича се да ју је сваке године, на дан, светитељев архијереј износио пред народ. Понекад се та рука јављала раширена, а понекад и згрчена. У првом случају означавала је родну и обилну годину, а у другом неродну и гладну.
У поноћ, када настаје дан Светог Јована, одабере се једно јаје и спусти у посуду с водом: ако потоне, то значи да је судњи дан близу. Ово је само делић народног веровања у моћ заметка живота и његову духовну везу са Богом, Христом и Светим Јованом.
Наши преци су веровали да се баш на дан Светог Јована дешавају разна чуда уз помоћ овог светитеља, па отуд потиче мноштво народних обичаја. На Јовањдан верници, колико год да то могу да испоштују, у руке не узимају нож, у знак сећања на Јованово страдање. Деци се на овај дан не даје ништа што је црвене боје, а такође се не једе се и не пије ништа што је црвено, јер боја симболизује невино проливену светитељеву крв.