Ни трунке милости! Овако су се стари Срби одвајкада обрачунавали са ПЕДОФИЛИМА
Законоправило Светога Саве један је од наших најзначајнијих правних споменика, а поједини чак иду толико далеко да га називају ''нашим првим уставом''.
Обиман је и не можемо се њиме у целости бавити, али можемо завирити и позабавити се неким конкретним стварима.
На почетку 13. века, Свети Сава је пробрао и превео на старосрпски језик зборник грађанских и црквених прописа Ромејског царства. Али је такође Сава додао у зборник и своја тумачења па је он у доброј мери оригиналан и специфичан.
Нема га већ ТРИ МЕСЕЦА, потрошене и ЗАЛИХЕ: У Србији несташица НЕЗАМЕЊИВОГ лека?!
Тај зборник су Срби звали Законоправило или Номоканон по узору на грчки језик (''номос'' је закон, а ''канон'' је црквено правило). Пошто су га од нас преузели Бугари и Руси, током тешких векова под Турцима нам се вратио у руској редакцији из њихових штампарија, па смо од њих преузели и назив Крмчија (од нашег глагола ''крмарити''). У питању је један од најзначајнијих правних докумената у историји српског народа, а због његовог карактера га често зову и ''првим српским уставом'', мада је то вероватно претерано (а претеривању смо склони).
Корисно је стећи увид у начине на који су рецимо проблем силовања и онога што данас зовемо педофилијом решавали средњовековни Срби.
НЕВЕРОВАТНО ОТКРИЋЕ израелског листа: Јеврејска држава рођена у Србији?! (ФОТО)
Тако 67. апостолски канон 30. главе 9. гране 6. уводне главе каже:
- Онај који је починио насиље девици - да се одлучи, а њу да задржи ако је и сиромашна.
Реч ''одлучити'' значи искључити из Цркве, односно спречити некога да прима недељни причест, који је обавезан ако се жели бити део Цркве, која је по црквеном учењу тело Христово.
У средњем веку, одлучити некога, односно спречити га да прима евхаристију, била је равна личној пропасти и катастрофи, казна гора од смртне јер је подразумевала вечне паклене муке; сетимо се само светог римског цара Хајнрих ИВ који је папи Гргуру VII на коленима ''ишао у Каносу'' да га моли за опроштај и повлачење екскомуникације, односно изопштења, односно одлучења.
Казна за силовање девице тако можда на први поглед не звучи адекватно, али је у контексту средњег века крајње драматична.
Станица је најјача жена у Србији: Носи моторку као бебу, а трупце слаже као чачкалице! (ФОТО)
Међутим је овај други део те одредбе из наше перспективе можда рђав, јер не само што је девојка силована него још мора и да буде код свог крвника у кући, да под истим кровом до краја живота леже с њим у постељу. Из наше перспективе, која није средњовековна, те стога не може ни бити угао из којег ћемо о ''моралности'' овога или било чега другога судити.
Постоји ипак Савин коментар тог канона са додатним грађанским прописом:
- Ако је ко незарученој девици насиљем одузео девичанство, да се одлучи; недостојан је да узме другу, већ да има ону коју је сам одабрао, ако је и сиромашна.
Осма, пак, наредба у седамдесетосмој глави тридесетседме гране шездесете царске књиге наређује ''да се таквоме одсече нос и трећи део његове имовине да се да девици коју је оскрнавио“.
КАД СЕ ДЕЦА ОГЛАСЕ: Симпатична порука изазвала одушевљење код Панчеваца! НЕЋЕТЕ ВЕРОВАТИ! (ФОТО)
Другим речима, црквено правило наводи једну казну, док грађански наводи другу. Чини се да је ''оскрнављена девица'' ипак имала право да изабере, жели ли свог крвника или не; ако није хтела, или ако би њени родитељи одбили, онда би можда наступила примена ове друге мере.
Што се педофилије тиче, 67. глава 39. гране Прохирона (приручног, градског закона) бави се сексуалним нападима на малолетнице: та одредба каже да ће ономе који обљуби девојчицу млађу од 13 година, не само нос бити одсечен, него ће морати жртву да обештети половином своје целокупне имовине.
А то је само грађанска казна: црквена је неизбежно морала била одлучење, док Свети Василије Велики девет векова раније ''ослобађа сваке духовне кривице насилно облежане девојке и жене''.
Но, шта је са ''облежаним'' девицама које су на полни однос пристале, које дакле нису силоване? 65. глава 39. гране Прохирона каже:
- Онај који се смеша са невином девојком на њен пристанак и без знања родитеља о делу, кад се то сазна, ако хоће да је узме за жену и сложе се родитељи, нека се брак склопи. Ако, пак, један од родитеља, то јест отац или мајка неће, а напасник је богат, нека девојци коју је обешчастио да једну литру злата, то је 72 златника, а ако је сиромашнији - половину свога имања да јој да; ако је, пак, сасвим убог - изударан и ошишан да се протера.
Не тражим милостињу, него посао: Милош и Марија гаје 4 сина у немаштини
Постоји и одредба за варијацију овог случаја, односно када је девојка већ заручена за другога. О томе се говори у 68. глави 39. гране Прохирона, где се каже:
- Онај који је туђу вереницу обешчастио - ако уз пристанак девојке, да му се одсече нос, а ако није уз њен пристанак - поред те казне да да и трећи део свога имања оној коју је обешчастио.
Пратите нас и на нашем инстаграму СрбијаДанас.