"МАЛОЈ АНИ СЕ ДЕСИЛО ШТО НИКОМЕ НЕ БИ СМЕЛО": Светски дан борбе против трговине људима обележен причом о овој девојчици
30. јул је Светски дан борбе против трговине људима
Малолетној Ани десило се што ниједном детету не би смело. Отац ју је сексуално злостављао. Отишао је и корак даље и експлоатисао сопствену ћерку, подводио је и другим мушкарцима с којима је била приморана да има односе. Своје односе с њом је снимао и делио их преко Фејсбука, као и односе које је имала са другим мушкарцима. Цела та страхота трајала је од краја 2018. до априла 2020. На њен случај смо подсетили јер је данас, 30. јула, Светски дан борбе против трговине људима.
СТАРО ЖАРИШТЕ ПРЕТИ ДА ПОСТАНЕ НОВО? У ужичким болницама више инфицираних корона вирусом - за 24 сата 16 пријема
КОЛИКО СЕ ВАКЦИНИСАНИХ У СРБИЈИ ЗАРАЗИЛО КОРОНОМ? Подаци ОХРАБРУЈУ, али једна ствар прави велики проблем
"МОНИКА НИЈЕ ЗАБОРАВИЛА ЛИЦЕ СВОГ ОТМИЧАРА": Мајка девојчице коју је отео Малчански берберин отворила душу
Тим поводом, Атина – Удружење грађана за борбу против трговине људима и свих облика родно заснованог насиља, урадило је студију случаја о кршењу права на приватност и поверљивост података деце жртава сексуалног злостављања и трговине људима у Србији под називом "Човечанство дугује деци најбоље што има". Студија је настала из потребе да се прикаже Анин живот, жртве трговине људима и сексуалног искоришћавања чији проблеми нису нестали хапшењем трговца људима, већ су се увећали и то због наводног неодговарајућег поступања и изостанка поступања надлежних органа који су имали улогу да ово дете заштите.
- Сексуално злостављање је једна од најтежих и по последицама најкомплекснијих форми насиља које оставља озбиљне здравствене, психолошке, социјалне и развојне последице по дете. Према доступним подацима УНИЦЕФ-а, најмање 120 милиона девојчица узраста од 10 до 18 година било је приморано да има сексуални однос или да учествује у активностима непримереног сексуалног садржаја. У скоро 90 одсто случајева починиоци су им били познати одраније. С друге стране, подаци на глобалном нивоу показују да је готово свака трећа жртва трговине људима малолетна, с далеко највећим учешћем девојчица у том броју. Жене жртве трговине људима су у 82 одсто случајева трафиковане у сврхе сексуалне експлоатације, девојчице у 72 одсто, док је то случај са 10 одсто мушкараца и 27 одсто дечака жртава трговине људима - наводи се у студији.
Према последњим доступним подацима за Србију из 2019. године, 64 одсто жртава трговине људима чиниле су особе млађе од 18 година, док је и претходних година, пратећи статистичке податке, ситуација била слична – око 90 одсто њих су девојчице, наводи Јелена Хрњак из организације Атина.
- Иако ова студија показује случај само једне девојчице жртве трговине људима и сексуалног злостављања, овај случај, нажалост, није усамљен. Из тог разлога је и настала ова студија и то у најбољој намери да буде подсетник и да превенира да се овакве ситуације понављају, али и да буде показатељ професионалцима у Србији да су у обавези да стално преиспитују своја поступања, као и да у пуној мери примењују постојеће законе и омогуће деци жртавама сексуалног насиља што безболнији опоравак од трауме и успешну и функционалну реинтеграцију. С тим у вези, ова студија нуди и конкретна решења тј. препоруке за санирање узрока и последица које доводе до кршења права на приватност и поверљивост података малолетних жртава сексуалног злостављања и трговине људима. Она носи и поруку да ми сами, као и човечанство, дугујемо деци најбоље што имамо - наводи Андријана Радоичић Недељковић, ауторка студије из организације Атина.
За годину дана четири пута давала изјаве
Поред тога што је била сексуално злостављана, Ана је у дугом периоду била и жртва родитељског злостављања и занемаривања. О њој се највише бринула бака с којом је девојчица развила однос блискости. Постоје индиције да је отац сексуално злостављао Ану у дужем периоду од претходно наведеног. Најкасније јануара 2019. године, полиција је имала сазнања/сумњу да Ану сексуално злоставља отац. Ана је у току једне године најмање четири пута давала различитим органима изјаве о томе да је отац сексуално злоставља и да је принуђена на сексуалне односе с другим мушкарцима. Није познато да ли је и једна кривичноправна мера предузета, изузев што је полиција, након прве дететове изјаве, изрекла хитну меру по Закону о спречавању насиља у породици, која није продужена. Упркос хитној мери, отац је успостављао комуникацију с дететом, које је бежало из хранитељске породице да би се враћало кући. Оцу детета није изречена затворска казна због кршења хитне мере, како је прописано Законом о спречавању насиља у породици.
Иако је постојала сумња да је Ана жртва трговине људима, на основу доступних индикатора за социјалну заштиту и мада је о томе одмах обавештен Центар за заштиту трговине људима, који има мандат за идентификацију случајева трговине људима у Србији, овом Центру требало је годину дана да обави први разговор с дететом. Током 17 месеци, ни јавни тужилац ни надлежни Центар за социјални рад нису покренули парнични поступак за заштиту од насиља у складу с Породичним законом, нити су предузимане адекватне полицијске мере у време када девојчица није била доступна, па и у интервалима од више месеци.
Бригу о њој водила бака
Наводни пропусти органа почели су и пре него што је дете први пут дало изјаву о сексуалном злостављању које је трпело и трајали су до лишења слободе оца злостављача, али и након тога. Они се могу пратити и у прошлости, у време родитељске сепарације, када је бригу о детету суштински водила бака, без одговарајућег правног решења и без подршке институција, као и у периоду од када је отац детета био осуђен на издржавање казне затвора до периода када је требало да буде отпуштен и када је требало процењивати и планирати мере за смањење ризика по дете, наводе даље у студији.
Све до априла 2020. године, злостављач се налазио на слободи. Хапшење оца детета жртве уследило је тек након што је пријављено да је дистрибуирао снимак сексуалног насиља над Аном. Оно што је кључно одликовало поступање полиције и тужилаштва јесте очекивање да дете буде носилац доказног поступка, иако девојчица спада у ред привилегованих сведока. Од ње се очекивало да полицији и тужилаштву пружи доказе – снимак, изјаву, при чему није уважен положај овог детета посебно због тога што је, због одсуства мајчине бриге, практично препуштена оцу. При томе, надлежне државне институције нису континуирано предузимале све неопходне и законом загарантоване радње како би се овом детету обезбедила стабилна и безбедна средина, слободна од утицаја оца, са психолошком, здравственом, социјалном и образовном подршком, у којој би дете једино могло да слободно да изјаву о тешким облицима злостављања које је трпело.
Уместо тога, ово дете је вишеструко ревиктимизовано перпетуираним узимањем изјава, којима се није давала тежина нити поверење, непокретањем кривичних поступака, омогућавањем сексуалном злостављачу да упркос изјавама детета, девојчицу несметано контролише и надаље злоставља.
Нажалост, ни хапшење злостављача и актуелан прекид сексуалног злостављања није значио крај злостављања овог детета.
Ухапшен осумњичени за родоскрвнуће
Министарство унутрашњих послова објавило је 22. априла 2020. информацију да је: “Ухапшен осумњичени за родоскрвнуће и искоришћавање малолетног лица за порнографију”.
Припадници Министарства унутрашњих послова у Панчеву ухапсили су мушкарца (44) због постојања основа сумње да је извршио кривично дело родоскрвнуће, као и кривично дело приказивање, прибављање и поседовање порнографског материјала и искоришћавање малолетног лица за порнографију. Сумња се да је он своју седамнаестогодишњу ћерку наговорио на полни однос са њим, што је снимио мобилним телефоном. Тај снимак је, како се сумња, путем Фејсбук профила осумњиченог прослеђен његовим пријатељима на овој друштвеној мрежи уз поруку “да су врата отворена и да се наплаћује 2.000 динара за ноћ. Осумњиченом је одређено задржавање до 48 сати након чега је, уз кривичну пријаву, приведен Основном јавном тужилаштву у Панчеву”.
Ова информација објављена је у околностима када је снимак девојчице већ био доступан многима путем друштвене мреже Фејсбук, наводе из Удружења “Атина”. Сама полиција навела је да је отац нудио ћерку за сексуални однос за новац, преко Фејсбук мреже. Стога је јасно да је овај снимак био и могао бити доступан и сексуалним злостављачима деце, трговцима људима и другим криминалним групама. При таквој околности, објављивање детаља извршења кривичног дела, и посебно навођење преко које друштвене мреже је девојчица „нуђена” за сексуални однос и преко које је дистрибуиран снимак њеног сексуалног злостављања, олакшало је могућност да се до снимка дође, а дете препозна, чиме је повећан ризик од новог злостављања и новог циклуса трговине ради сексуалног искоришћавања. Објављивање и места одакле је отац-злостављач, отворило је могућност да се са снимком упозна и много шири круг људи, као и да се врло брзо открије идентитет детета.
Сама иницирала односе са оцем?!
Дете које је – захваљујући објављеним информацијама о узрасту, месту становања, имену оца и детаљима породичног живота – могуће јасно идентификовати повезано је са информацијом о сексуалном злостављању и сексуалном искоришћавању.
Објављивање информације да је девојчица сама иницирала сексуалне односе са оцем и другим мушкарцима је тежак облик виктимизације детета. Ова информација је окривљавање жртве за сексуално злостављање које је доживела и сексуално искоришћавање коме је била изложена, уз истовремено одређен степен јавног „амнестирања” злостављача. Имајући у виду пол жртве и злостављача, овакви наводи имају изразиту родну неосетљивост и родне стереотипе. Објављивање ове информације представља не само ревиктимизацију детета већ и флагрантну повреду права на приватност, поверљивост података и безбедност.
Дете је – захваљујући објављеним информацијама о узрасту, имену оца и детаљима породичног живота, а у ранијим текстовима и о месту где живи – могуће јасно идентификовати, повезано је са информацијом о њеној „добровољности” у сексуалном злостављању и сексуалном искоришћавању, чиме је Ана постала лак плен трговцима људима и сексуалним злостављачима деце. На овај начин угрожена је њена безбедност, изложена је стигматизацији и ризику од новог сексуалног злостављања, а објављивање ове информације значајно отежава њен опоравак.
Међутим, упркос флагрантним и вишеструким повредама права злостављаног детета, ниједан орган у чијој је то надлежности није покренуо поступке против медија.
Дете-жртва може имати дуготрајно снажно осећање стида и кривице, које је настало манипулацијом самог сексуалног злостављача који дете „учи” да је оно криво, да је заслужило да буде злостављано, да је изазвало или се није супротставило, да је сексуално насиље њихова заједничка тајна. Бројним техникама психолошке и емоционалне манипулације, сексуални злостављач подстиче, узгаја и негује осећање кривице и стида који су тим израженији када је сексуални злостављач родитељ или особа од поверења.
То што дете не вришти, не значи пристанак
Када су почеле да се објављују информације о Аниној „добровољности”, почели су да се појављују и коментари читалаца који минимизирају сексуално насиље које је дете трпело.”Добровољност” односа детета са одраслом особом маскирана је низом околности у вези с понашањем детета, које могу да дају слику како је дете пристало на сексуални однос. У то се убрајају следећа понашања детета које је преживело сексуално насиље: дете не вришти, не супротставља се, не пружа активан отпор, не обелодањује сексуални чин непосредно пошто се догодио, у блиској вези је с насилником, нема форензичких доказа о сексуалном односу и не може да се сети детаља догађаја.
Међутим, треба имати у виду да сва ова понашања детета никако не значе и пристанак, већ само реакцију на постојећу ситуацију, механизам одбране и излажења на крај са ситуацијом у којој нема моћ. Дете је жртва. С обзиром на то да дете не може добровољно учествовати у тако нечем, нити може дати сагласност за тако нешто, јасно је да се у оваквим случајевима ради искључиво о сексуалном искоришћавању и злостављању деце, лица млађих од 18 година.
Поставља се питање – да ли ће икада бити могуће да се ова девојчица опорави и реинтегрише. Уколико време покаже да је одговор на ово питање негативан, одговорност стоји на на медијима и органима власти, који су уместо помоћи, дете излагали додатним патњама.