"Својим пером је разгонио мрак" Српски јунаци уручили министарки Стаменковски витешки орден за њеног оца: Дошла сам у Руму да будем са борцима
Милица Ђурђевић Стаменковски присуствовала је данас Свечаној академији и додели признања у Руми.
Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Милица Ђурђевић Стаменковски присуствовала је данас Свечаној академији и додели признања херојима у Одбрамбено – отаџбинском рату 1991-1999. године, одржаној у Саборној цркви Вазнесења Господњег у Руми.
Борци хероји са Паштрика и Кошара, као и јунаци Републике Српске, постхумно су јој уручили витешки орден за њеног оца, Рајка Ђурђевића.
- Ово је један од најдрагоценијих тренутака у мом животу. Дошла сам у Руму да будем са борцима, да им искажем поштовање и пружим подршку. А они су изненадили мене. Хероји са Кошара, Паштрика, јунаци Републике Српске и свих фронтова где се бранила част српског народа, постхумно су уручили Витешки орден — мом покојном оцу, Рајку Ђурђевићу – пише на званичном Инстаграм налогу министарке.
Она истиче да је њен отац прошао са њима све фронтове и сва ратишта.
- Када није носио пушку, својим пером је разгонио мрак. Од новинарских текстова о Ђорђу Мартиновићу, драме ,,Косовска хроника’’ о Даници Милинчић, до ратних репортажа о Оклопном возу у Крајини, страдању и борбама Срба на простору данашње Републике Српске – нагласила је министарка, и закључила:
- До последњег сванућа веровао је у Србију и Српство. На вечни починак испраћен је са беретком на темену, баш оваквом какву и данас носе они који су му доделили орден. И он, баш као и сви, који тамо у небеској стражи бдију над нама, живеће вечно кроз завет који су нам оставили, да га чувамо, поштујемо и преносимо даље - и деци своје деце.
- Када српски народ гледа у небо тражећи Лазарев пут, ми се клањамо сенима човека који је тим путем корачао тихо, али постојано – Радомир Рајко Ђурђевић. Постхумно му додељујемо Витешки орден. Кроз сва своја писања о Солунцима, подсећао нас је да се слобода не наслеђује, већ заслужује. Сваки његов корак био је жртва, али он није заћутао. Рајков живот није био уткан у титуле, већ у завет. Он је био глас савести када је то било најтеже. Његова врло позната и често цитирана реченица је: „Моја тараба је старија од Америке као државе“. Овај орден нека буде наш завет за његов труд који неће пасти у заборав – део је говора пред уручење постхумног Витешког ордена.