Тачно у 2 сата овог датума десиће се промена: Један сат нестаје

Тачан датум када ће сунце коначно почети да залази после 18 сати је последња недеља у марту. За разлику од прошле године дани ће почети да нам трају дуже дан раније. Тачније, последњег викенда у марту, односно у ноћи са суботе (28. март) на недељу (29. март) почиње летење рачунање времена и те ноћи казаљке на сату померамо један сат унапред. То значи да ће нам тај дан трајати сат мање, односно 23 сати, али ће нам зато мрак падати касније!

Циљ увођења летњег и зимског рачунања времена је да се што боље искористи дневно светло и смањи потрошња енергије, но данас се све чешће поставља питање има ли та пракса још увек смисла.

Расправе о укидању померања сата последњих су година све интензивније, посебно у европским земљама, где су спроведена и јавна саветовања о тој теми.

Летње време последњих 10 година:

• 2026. година - 29. март
• 2025. година - 30. март
• 2024. година - 31. март
• 2023. година - 26 март
• 2022. година - 27 март
• 2021. година - 28 март
• 2020. година - 29. март
• 2019. година - 31. март
• 2018. година - 25. март
• 2017. година - 26. март

Зашто се ове године сат помера раније

Подаци о преласку на летње рачунање времена у последњих десет година показују колико тај тренутак може да варира. Разлог за ранију промену времена је једноставан. Широм Европе, па тако и у Србији, већ годинама вреди исто правило, промена се увек догађа последње недеље у марту (а у јесен последње недеље у октобру).

Будући да дани у недељи у календару сваке године падају другачије, помера се и тачан датум. Понекад је последња недеља касније, понекад раније у месецу. Дакле, правило је исто – последњи викенд у марту, али пошто ти датуми падају на различите датуме од године до године, ове 2026. то делује као да сат померамо мало раније.

Овог 29. марта у два сата ујутро заправо ће бити три сата ујутро. Изгубићемо један сат сна, тај дан ће нам трајати практично 23 сата, али ће светли део дана бити дужи од тог датума. За оне који желе да запамте: У марту се сатови померају унапред, у октобру се померају уназад.

Од када се помера сат у Србији, и зашто је уопште уведено

Пракса промене сата није нова и има корене у Првом светском рату. Прве су га увеле Немачка и Аустроугарска током Првог светског рата са циљем уштеде енергије. Након тога, пракса је више пута укидана и поново увођена у бившој Југославији, да би се коначно усталила 1983. године.

Европски парламент 2019. године гласао је за укидање сезонског померања времена. Међутим, државе чланице нису успеле да се договоре о томе које време би требало трајно задржати - летње или зимско.

Такође, увођењем јединствених прописа на нивоу Европске уније 1996. године, цео процес је стандардизован, тако да све државе чланице ЕУ прелазе на летње рачунање времена последње недеље у марту, а враћају се на зимско рачунање времена последње недеље у октобру. Примарна идеја била је усклађивање саобраћаја, комуникација и пословања у оквиру растућег јединственог тржишта.

Главни разлози за померање сата

Када се говори о разлозима за померање сата, најчешће се истичу следећи аргументи:

• 1. Боља искоришћеност дневне светлости: Један од основних циљева померања сата јесте да се омогући што дужа употреба природне светлости у поподневним и вечерњим сатима. То значи да људи могу проводити више времена напољу после посла или школе, што може допринети здравијем начину живота и већој продуктивности.
• 2. Смањење потрошње енергије: Када је померање сата уведено, очекивало се да ће се тиме смањити употреба електричне енергије за осветљење и грејање. На пример, дужи дани током летњег рачунања времена требало би да значе мање коришћење вештачког светла, а самим тим и мању потрошњу струје.
• 3. Прилагођавање сезонским променама: У земљама које имају изражене разлике између летњих и зимских дана, померање сата помаже у прилагођавању дневних активности променама у трајању светлости.

Велико незадовољство због померања времена

Упркос дугој традицији, незадовољство променом времена достигло је врхунац 2018. године, када је Европска комисија спровела анкету јавног мњења у којој је учествовало чак 4,6 милиона грађана ЕУ.

Резултати су били јасни: чак 84 одсто испитаника изјаснило се за укидање ове праксе. Европски парламент је 2019. године гласао за укидање сезонског померања времена, а коначна промена је планирана за 2021. годину. Али ту је све стало.

У којим земљама нема "летњег" и "зимског" времена

Док Европска унија оклева, многе земље широм света су одавно напустиле ову праксу. Русија је трајно прешла на зимско рачунање времена 2014. године, док је Турска одлучила да остане на сталном летњем рачунању времена две године касније. Ван Европе, гиганти попут Кине, Индије и Јапана одавно су укинули промену сата.

Сличне одлуке донели су Бразил, Мексико (са изузетком пограничних подручја са САД), Аргентина, Уругвај и низ других земаља попут Ирана, Јордана, Сирије и Азербејџана. Чак и унутар Европе постоје изузеци; Исланд и Белорусија не мењају сатове, док у Аустралији неке савезне државе примењују летње рачунање времена, а друге не. Овај глобални тренд напуштања сезонских промена времена врши додатни притисак на ЕУ да коначно донесе одлуку и оконча праксу коју многи стручњаци и грађани сматрају застарелом.

Где нема померања сата

Ове земље су укинуле рачунање времена:

• Русија - од 2014. године користи трајно зимско време (УТЦ 3)
• Трска - од 2016. године остала на трајном летњем времену
• Уругвај - престао да мења време пре око десет година
• Азербејџан, Иран, Јордан, Сирија - укинули промену
• Намибија - укинула сезонске помаке
• Мексико - од 2022. године већина региона не мења време, осим пограничних са САД
• Бразил - укинуо летње време 2019. године
• Кина - цела земља користи једну временску зону (УТЦ 8) без померања сата
• Индија - никада није имала летње рачунање времена
• Јапан - укинуо 1951. године
• Јужна Кореја - престала 1988. године
• Аустралија - Квинсленд, Западна Аустралија и Северна територија не померају сат

Извор: Србија Данас/Блиц