ТАЈНА ЉУБАВ БРАНКА ЋОПИЋА: Чак 19 година се дописивао са удатом учитељицом Маријаном Бабић (ВИДЕО)
Српски писац гајио је платонску љубав према учитељици која је била 18 година млађа од њега
Бранко Ћопић, српски је писац рођен 1. јануара 1915. године, познат по бројним романима - "Башти сљезове боје" "Доживљајима Николетине Бурсаћа", као и оних за децу, "Орлови рано лете", "Битка у златној долини", као и "Магареће године".
Ипак, овај велики писац надалеко је био познат не само по својим делима, већ и као велики романтичар, те и не чуди чињеница да је имао платонску везу са учитељицом Маријаном Бабић из Дубровника којој је често писао романтична писма.
Ћопић и Маријана су, после случајног сусрета, 19 година одржавали необичан однос писмима у омотницама сљезове боје.
- Драга другарице Маријана, већ сам вам прилично заборавио лик и баш ми је жао што немам ваше фотографије. Да вас је тражим можда би било мало неуобичајено и чудновато, а још ако то ваш муж схвати, можда још и да ме упуца. С ловцима се не треба шалити - део је писма које је Бранко Ћопић пред крај 60-их година послао младој дубровачкој учитељици.
ОВО СУ ДЕСЕТ МУДРОСТИ ИВА АНДРИЋА ЗА СВА ВРЕМЕНА! "Рана која се крије, споро и тешко зараста"
ШОКАНТНА ПРЕПИСКА ПЕДОФИЛА (41) ИЗ ГОЛУПЦА И ДЕВОЈЧИЦЕ (12) "Не смета ми што имаш 12 година, имаш велике груди"(ФОТО)
Знате ли праву СИМБОЛИКУ БАДЊАКА? Ево зашто се у кућу уноси ХРАСТОВА ГРАНА са ЦРВЕНОМ ВРПЦОМ!
Однос између 50-годишњег писца и 18 година млађе учитељице, према свему судећи, остао је искључиво на нивоу романтичних писама и тек неколико краћих сусрета унутар дубровачких зидина. Ћопић је, притом, Маријани своју наклоност исказивао на врло дискретан начин. Свеукупно јој је послао 56 писама и неколико десетина разгледница.
- Сјећам се да ми је једном показала кутију с ципелама до краја испуњену његовим писмима - објашњава Владимир Куљача, новосадски новинар и књижевник, који је сасвим случајно сазнао за платонску љубав своје таште Маријане Бабић.
То се догодило почетком 70-их када је као млади новинар у потрази за несуђеном љубави свога оца допутовао у Дубровник. Куљача је још као средњошколац од стрица сазнао да је његов отац, који је у то време био начелник Дома југославенске народне армије, као младић био заљубљен у једну Дубровчанку. После прекида везе напустио је град и заувек се преселио у Војводину. Куљачин отац никада није спомињао своју бившу љубав, али је млади новинар од стрица извукао довољно података да крене у потрагу.
Строга учитељица
У Дубровнику није пронашао татину бившу девојку, али је упознао њезину сестру, која му је рекла да се очева велика љубав одавно преселила у Америку. Та сестра звала се Маријана Бабић. Куљача се врло брзо спријатељио са строгом директорком Женског ученичког дома у Дубровнику. Често ју је посећивао, дуго с њом разговарао, а у једном таквом дружењу упознао је Маријанину кћерку Јагоду с којом се касније венчао. Његова жена Јагода добила је име управо по партизанки из Ћопићеве поеме "Гроб у житу". После неколико година пуница је своме зету открила тајну коју је годинама скривала од остатка породице.
- Рекла ми је да морамо да разговарамо. Извадила је некакву кутију и испричала ми све о свом односу с књижевником Бранком Ћопићем - препричава Владимир Куљача.
Разговор је трајао сатима. Маријана му је детаљно препричала њихов први сусрет и дала му на увид сва Бранкова писма. Поверила му је на чување 4 писма, која је примила 1966. и 1967. године, а осталих педесетак оставила је код себе. Куљача их је чувао више од 30 година, а онда је одлучио да сними документарни филм
Први сусрет
Маријана Бабић, којој је право име било Марија Ана, почетком шездесетих година радила је као учитељица у једној дубровачкој основној школи. У мају 1963. године са својим разредом је отпутовала на излет на слапове Крке. Учитељица је с децом села на вечери, а за суседним столом седео је један од најпознатијих писаца у земљи.
Узела је салвету, на њој написала неколико стихова Добрише Цесарића: "И тече, тече један слап…". Салвету је додала Бранку Ћопићу и провоцирајући га довикнула: "Ви песници често женама пишете стихове на салвети. Мислите да то код сваке пали. Е, код мене није такав случај". Бранко се зацрвенео и заћутао. Учитељица је нагло устала и почела да рецитује његову поему "Гроб у житу". Тако је изгледао њихов први сусрет.
Следећи сусрет се догодио 3 године касније на Тјентишту, на ливади непосредно уз споменик партизанским борцима страдалима у битки на Сутјесци. Маријана је поново водила школарце на излет, а Бранко Ћопић је на спомен-подручју из Другог светског рата с књижевником Скендером Куленовићем учествовао на снимању за београдску телевизију.
Маријана је други сусрет с Ћопићем описала овако: "Никада нећу заборавити тај дан, када је Бранко требало да путује за Београд, али је сатима задржавао целу телевизијску екипу јер је хтео да се поздрави са мном".
Тада му је коначно оставила своју адресу. Прво писмо примила је неколико дана након повратка у Дубровник.
- Драга другарице Маријана, очекивао сам да ћу вас видети оно јутро када сам полазио с Тјентишта, али вас није било. Тако отпутовах, а да се не поздравимо. Било ми је због тога истински жао. Жао ми је и данас. Одавно се нисам сусрео с једним тако осећајним и драгим читаоцем. То бих вам рекао и усмено да ту није био присутан ваш муж. Ни мужеви ни жене не умеју да примају комплименте упућене њиховим брачним друговима. Сасвим разумљиво. Да сам на месту вашег мужа, ја бих сваком вашем обожаватељу излио читав један градски водовод на главу да се расхлади. Поздравља вас више него срдачно, ваш Бранко Ћопић - писало је у првом Бранкову писму.
Маријана му је одмах одговорила. Следеће Бранково писмо примила је после 6 месеци. Књижевник је тада био болестан, боравио је у Сплиту, где је одсео у хотелу Метропол.
- Ту ми је сасвим лепо. Хтео сам да дођем у Дубровник, али код вас нема довољно сунца, у тим вашим зидинама. Ипак ћу можда у фебруару навратити ако се будем боље осећао. Сећам се разговора с вама на Сутјесци. Посебно ми је мило што су вам се допале моје песме - писао је Ћопић.
"Писмо одмах уништите"
Бранкова писма су била дозирана, с једне стране нежна и романтична, али и пуна обзира према удатој жени и мајци две девојчице.
- Најмилија пријатељице, чим вас се сетим, на уста почну да ми навиру све само нежне речи. Ви ми лично не дајете повода да вам се тако обраћам, па се бојим да моје писмо случајно не падне у неке нежељене руке, да вам не начиним компликације - наводио је писац.
Своја писма је зато често завршавао речима: "Писмо, наравно, одмах уништите".
Бранко Ћопић је дубровачку учитељицу упознао када је био већ 12 година у браку са Богданком Цицом Илић, а Маријана је била у браку с једним признатим Дубровчанином. То је био основни разлог због чега су крили свој однос. Без обзира на то што он никада није прешао на неки други ниво, него је остао искључиво на нежним речима и комплиментима, Бранко и Маријана ипак су живели у времену када се и пристојна реч могла протумачити као прељуба. Због тога су се дописивали у тајности.
- И данас осећам његову руку на свом рамену док шетамо Страдуном. С камених плоча понекад засја успомена на Бранков лик. Од њега сам пуно научила и увек ћу га волети. Захваљујући Бранку проширила сам потребу за добротом, племенитошћу, љубављу и сигурношћу - изјавила је у документарном филму Маријана Бабић.
- Ћопић јој је често спомињао проблеме које је имао с ондашњим политичким системом. Знам да јој је у неколико наврата дао до знања како је потпуно разочаран - закључује Владимир Куљача.
Александар је за Божић пожелео само ЈЕДНУ ЖЕНУ! На Фејсбук је окачио ОГЛАС који је цела Србија приметила!
Чудо у селу на Космету! Максимовићи затекли невероватан призор у СТАБЛУ ХРАСТА: Симбол СВЕТЕ ЗЕМЉЕ!
"ПОСМРЧЕ" је најтужнија реч српског језика, знате ли шта значи?
ДА ЛИ ЗНАТЕ ОДАКЛЕ ПОТИЧУ БОЈЕ НА СЕМАФОРУ? Ево како је све кренуло
Објављен ТАЧАН БРОЈ НЕРАДНИХ ДАНА у 2020. години: Запослени ће се обрадовати!