ТАЊИ СУ РЕКЛИ ДА НЕЋЕ ПРЕЖИВЕТИ, АЛИ ЈЕ ОНА ПОБЕДИЛА СВЕ! Кома, неколико операција и борба за ГОЛИ ЖИВОТ - нису је спречили да поново стане на СВОЈЕ НОГЕ! (ФОТО)
Тања Лишанин (27) из Ивањице, живела је пуним плућима, а није ни сањала шта ће јој донети нови дан. Тања је прво осетла болове у руци, а затим је завршила у болничкој постељи у коми.
- 2012. године, у јулу месецу, тачније, неколико дана након мог пунолетства је почело да ме боли десно раме, а затим део леђа изнад левог бубрега. Десетак дана лекари у Ивањици су ме безуспешно лечили- давали инјекције, лекове, враћали назад кући, са разноразним претпоставкама, без праве дијагнозе. Болови су се свакодневно појачавали, толико да ноћима спавала нисам, како ја тако и моја породица - почиње своју причу за Србија Данас Тања.
- Убрзо губим способност подизања руку изнад рамена, способност да се попењем на прсте и да савијам главу и хитно одлазим у Чачак, у болницу, на рукама свог ујака који ме износи из кола потпуно немоћну и исцрпљену од свега. Ту проводим три дана, због незнања лекара и непредузимљивости истих мењам три различита одељења, без икакве потребе другог дана остајем на одељењу гинекологије где доживљавам клиничку смрт, односно остајем без свести.
- Коначно захваљујући доктору са интензивне неге одлазим 24.јула у Београд, на ИОХБ Бањицу под тродонима и морфином, под сумњом да нешто није у реду са кичмом. Истог дана, у вечерњим сатима почиње да ми трни десна нога, а већ наредног дана се будим без икаквог осећаја у ногама, потпуно одузета до груди- обе ноге, стомак и леђа- остајем у стању тоталне параплегије. 26.јула сам оперисана од стафилококне инфекције кичмене мождине. Проводим наредних 50 дана на Бањици као биљка, лежећи на леђима, са пеленом и катетером, укључена на 5 антибиотика са претпоставком да врло вероватно никада нећу стати на ноге јер је моја дг случај 1 у милион, а смртност је 95% - прича Тања.
Након једне борбе, уследила је и друга!
- Наредних годину дана проводим у рехабилитационом центру са мајком која је била мој пратилац и успевам да проходам. Увек сам себе видела на ногама и знала сам да ћу ходати. Док сам лежала на Бањици као биљка сањала сам себе како ходам на штиклама, то је оно што ми је, поред свега осталог, давало снагу да остварим те своје снове који су се понављали. Из колица на ходалицу, са ходалице и са подизачима на стопалима на два штапа, а затим само један штап у левој руци који растерећује десну ногу.
- Десна нога је увек била другачија у односу на леву, увек сам осећала бол у њом, увек је била "тежа" и много слабија, увек је "каснила" за левом ногом. Десна нога као таква, слаба, спастично паретична је последица компресије која је била у кичми. Ниједан лекар никада није успео да објасни порекло бактерије у леђима. Ниједан лекар не може да верује да сам ја данас на својим ногама, потпуно независна од било кога.
Упркос свему, Тања је донела одлуку да се бори и наставила је своје школовење далеко од породичне куће и подршке - потпуно сама. Али једној особи је посебно захвална за све!
- Уписујем факултет и почињем да живим сама у Београду. Пролазим кроз разноразне ситуације, прихватања себе, прихватања туђих погледа, коментара, питања. Физички преслаба, падавши сваког дана на путу до факултета и назад, била сам редован студент. Дипломирани сам логопед и тренутно сам на мастер студијама.
- Без подршке целокупне породице, а посебно мајке, без врхунске терапеуткиње која је професионалац, без позитивног размишљања, без много смеха и наде, без налажења значаја у сновима који су се понављали ништа не бих успела, врло вероватно - истиче Тања.
Сада, након свега Тања има само једну ствар да каже!
- Након девет година, могу да кажем да сам препоносна на себе и да нећу одустати од свог потпуног опоравка све док сам жива.
- Над десном ногом немам никакву контролу, почевши од стопала, преко колена до кука. Због притиска који трпи лева нога већ годинама уназад, оперисала сам кичму два пута ове године и стабилизована су ми два пршљена у лумбалном делу леђа.
Стање се прилично погоршало, болови су се опет покренули, сада ходам уз помоћ две штаке - каже она.
Тањи је сада након свега, потребна и наша помоћ!
- Покренула сам од марта месеца акцију прикупљања средстава за једну електричну ортозу коју бих купила у Немачкој. У питању је једно помагало за десну ногу које би ми омогућило слободан ход, контролу ноге, стабилност зглобова, које се зове Ц-браце и које кошта 65.000 евра.
Ја сам до сада прикупила 43.000 евра - закључује Тања за Србија Данас.
Значи ми свака реклама, свака објава, да што више људи види и учествује уколико жели и уколико може.