Температуре "уништавају" рекорде, а градови су неспремни за оно што следи: Топлотни талас хара Европом, научници га називају невероватним и сулудим

Западна Европа се тренутно суочава са незапамћеним раним топлотним таласима који би били изузетни чак и усред лета, а камоли у пролеће. У Великој Британији, температуре су у мају достигле невероватних 35,1°Ц, што је за више од 2°Ц више од претходног мајског рекорда. У Француској су стотине температурних рекорда већ оборене, док се са неуобичајено врелим пролећним условима боре и Ирска, Немачка, Италија, Шпанија и Швајцарска.

Стручњаци ову ситуацију описују као "апсолутно невероватну" и "запањујуће сулуду". Али, зашто се ово дешава и шта то значи за нашу будућност?

Шта је "топлотна купола" и улога климатских промена?

Непосредни узрок ових екстремних врућина у Европи је метеоролошки феномен познат као "топлотна купола". Ради се о области високог притиска која се дословно "заглавила" изнад континента, заробљавајући топао ваздух испод себе.

Међутим, научници не сумњају да су ове врућине драстично појачане људским фактором, односно климатским променама изазваним сагоревањем угља, нафте и гаса. Запањујући је податак да се Европа у последњих 30 година загрева за 0,56°Ц по деценији, што је више него двоструко брже од глобалног просека. Иако овај број лаицима можда не звучи велико, у климатским терминима то представља сеизмичку промену која топлотне екстреме чини знатно интензивнијим.

Зашто се рекорди "уништавају", а не само премашују?

Како научници из године у годину прикупљају климатске податке, постављање нових температурних рекорда би у стабилној клими временом требало да постаје све ређе. Логика је једноставна: већа је шанса да видите нови рекорд након 10 година мерења, него након 100 година.

Када се рекорд ипак обори након више од века мерења, очекивали бисте да буде премашен за десетинку степена. Ерих Фишер, професор на Институту за атмосферске и климатске науке у Цириху, то објашњава једноставном аналогијом: "Ако неко обори светски рекорд у скоку у вис, очекујете да га обори за један центиметар, а не одједном за 20 или 30 центиметара".

Ипак, због веома брзог загревања, када се данас догоди исти временски феномен као рецимо 1970-их, он више није само незнатно топлији, већ дословно руши и уништава претходне рекорде маргина које су огромне. Слична "потпуно апсурдна" померања рекорда забележена су у марту широм западног дела САД-а, као и у Индији где су температуре достизале 45°Ц.

Да ли су наши градови спремни за овакву будућност?

Ови топлотни таласи који разбијају рекорде дешавају се у свету који је у просеку за 1,4°Ц топлији у односу на крај 19. века. Уколико се владе широм света задрже на тренутним климатским политикама, глобално загревање би до краја века могло достићи скоро 3°Ц.

То неминовно значи даље обарање рекорда и огромне изазове за инфраструктуру. Наше зграде и градови су једноставно неспремни за овакве услове и климу у којој тренутно живимо, а овај проблем више није резервисан само за летње месеце.

Које су специфичне прогнозе за раст температуре до 2100. године?

Према изворима, специфичне прогнозе показују да би глобално загревање могло достићи скоро 3°Ц до краја века (односно до 2100. године), уколико владе широм света задрже своје тренутне климатске политике.

Тренутно се ови незапамћени топлотни таласи дешавају у свету који је у просеку већ за 1,4°Ц топлији у односу на крај 19. века, пре свега због људских активности као што је сагоревање фосилних горива.

Стручњаци наглашавају следеће последице оваквог раста температура:

• Континуирано обарање рекорда: Све док не смањимо глобалне емисије угљеника на нулу (нет зеро), планета ће наставити да се загрева, а температурни рекорди ће и даље бити обарани.
• Угрожена инфраструктура: Предвиђени раст температура представљаће велики изазов, јер наше тренутне зграде и инфраструктура апсолутно нису припремљене за овакве екстремне врућине.