ОВА МЕСТА У СРБИЈИ СУ ЖАРИШТА ТИГРАСТИХ КОМАРАЦА: Преносе опасне вирусе, а ево како можете да их препознате!
У Београду главна жаришта су гробља.
Азијски тиграсти комарац који може да пренесе на људе денга грозницу присутан је у Србији и у нашој земљи међу тим комарцима није још уочено присуство денга вируса, а самим тим нема ни заражених људи.
"ЕРИС ПУНИ ОРДИНАЦИЈЕ АЛИ НИЈЕ ДРАМАТИЧНА СИТУАЦИЈА" Нови вирус кружи Србијом а од ОВОГА зависи да ли ће опет бити на ХИЉАДЕ заражених дневно!
ПОВРАТАК У ШКОЛУ и проблеми са имунитетом: Антивирусна бомба за јачање ИМУНИТЕТА КОД ДЕЦЕ (РЕЦЕПТ)
РАСТЕ БРОЈ ЗАРАЖЕНИХ КОРОНА ВИРУСОМ: ОВО су симптоми новог соја - будите на опрезу!
Посебна жаришта овог комарца, како кажу у Заводу за биоциде и медицинску екологију, на пример, у Београду су гробља.
Иначе, да подсетимо, случајеви денга грознице већ су потврђени у Италији, а очекује се појава инфекције и у Аустрији.
Овај комарац у Србији је, мало ко зна, први пут је уочен 2009. године.
Прошле године био је на 83 локације у 16 од 17 општина у Београду, али и у Новом Саду, Пожаревцу, Панчеву, Нишу, Шапцу, Петроварадину, Инђији, Апатину, Кузмину, Руми, Лозници, Ваљеву, Убу, Великој Плани…
Установио се у Србији од 2017. године
Доктор сци биологије Иван Алексић из Завода за биоциде и медицинску екологију каже за Telegraf.rs да је први пут ова инвазивна врста комарца регистрована на тлу Србије на граничном прелазу Батровци 2009. године.
- Ова врста инвазивног комарца присутна је на територији Европе већ неколико деценија, претежно у Медитерану, али се због све топлијих година постепено шири ка северу континента. Први пут је ова инвазивна врста комарца регистрована на тлу Србије на граничном прелазу Батровци 2009. године. Сматра се да од 2017. године ова врста има установљене популације у неколико градова и општина на тлу Србије. У оквиру редовног мониторинга комараца на територији Београда, у августу 2017. године на територији градске општине Сурчин на једној локацији је регистровано присуство азијског тиграстог комарца - каже др Алексић.
Према његовим речима, наредних година број локација се повећавао.
- Током 2022. године ова врста била је констатована на 83 локације у 16 од 17 београдских општина. Осим у Београду азијски тиграсти комарац је констатован још и у Новом Саду, Пожаревцу, Панчеву, Нишу, Шапцу, Петроварадину, Инђији, Апатину, Кузмину, Руми, Лозници, Ваљеву, Убу, Великој Плани… - наводи Алексић.
Поред денге, изазива још 3 стања
Ова врста комарца може да изазове четири здравствена стања.
- До сада није било заажених денга грозницом, видећемо наредних година шта ће се дешавати у том погледу. Иначе, ова врста је вектор поред денга и чикунгуња вируса, вируса жуте грознице као и паразитских нематода које изазивају дирофилариозу (срчани црв) - каже Алексић.
Поред тога што код комараца није уочен денга вирус, теши и то што према подацима Завода за биоциде бројност азијског тиграстог комарца је за сада ниска на већини локација, како у Београду тако и у другим местима.
- Углавном у клопкама буде само 2 до 3 јединке. Међутим, на неким локацијама смо у клопкама нашли и више десетина јединки. Оно што посебно забрињава је да су сва београдска гробља жаришта ове врсте, на 18 од 22 гробља је констатовано присуство ларви у вазама са водом и цвећем - каже др Алексић.
Како га препознати
Према његовим речима, овај комарац се лако разликује од домаћих комараца из истог рода.
- Мања му је величина тела, а боја тела му је црна. Има равну белу пругу на дорзалној страни торакса (грудног дела), целом дужином од главе до почетка абдомена, и потпуно бео последњи чланак на последњем пару ногу. Назив тиграсти комарац потиче од присуства наизменичних црних и белих љуспица у виду прстенова на ногама и комбинације црних и белих пруга на абдомену - наводи др Алексић.
Женке овог комарца се хране крвљу током дана на отвореном простору, што је разлика у односу на наш домаћи кулекс пипиенс, који је кућни комарац.
- Врста се све више прилагођава начину исхране и у затвореним просторима. Крвни оброк узима са човека, домаћих и дивљих животиња, птица, па чак и гмизаваца и водоземаца, али ипак преферира човека - каже наш саговорник.
Дарио Аћимовић, портпарол "Циклонизације" из Новог Сада каже за Telegraf.rs да грађани тиграсог комарца могу да разликују евентулано по понашању - Грађани тешко могу направити разлику између врсти комараца. За то ипак комарац треба да се стави под микроскоп. Могу да их разлику евентуално по понашању, односно томе да су ситнији И да гризу током целог дана. -
Аћимовић наводи да се на њихвом подручју боре против три врсте комараца.
- Осим руралних - речних комараца, то су још урбани или кућни комараци, чија су изворишта канали, баре, и све друге мање водене површине у двориштима, као што су кишњичаре, кофе са водом, запушени олуци, септичке јаме и од 2018. године са инвазивном тропском врстом азијског тиграстог комараца. Стручњаци "Циклонизације" детектовали су први пут 2018. године азијског тиграстог комараца који је највероватније стигао у старим гумама. Прве јединке детектоване су у широј околини железничке станице у Новом Саду и од тада се шире по урбаном делу града - објашњава Аћимовић за Telegraf.rs.
Продукција тиграстог комарца могућа и у чепу од флаше
Додаје да је тиграсти комарац тропска инвазивна врста, пореклом из Југоисточне Азије, која се последњих десетак година шири по Европи.
- До ширења долази због повећеног и убрзаног промета роба у свету, али вероватно и због измењених климатских услова последњих година и одсуства оштрих зима. Нешто је ситнији од домаћег урбаног и речног комарца, али је агресивнији јер гризе током целог дана. Такође, за његову продукцију довољне су и минималне количине воде. Као што је поклопац од тегле или чак чеп од пивске флаше - упозорава Аћимовић.
Како каже, према третнутним анализама, популација азијског комарца у урбаним зонама Новог Сада је 20 одсто, док преосталих 80 одсто чине речни и кућни комарци.
- Повећана бројност популације азијског тиграстог комараца, последица је честих падавина које су активирале мироизворишта ове врсте комараца у приватним и пословним двориштима у урбном делу града - каже Аћимовић.
Шта је денга вирус?
Денга грозница (ДГ) најчешћа вирусна инфекција коју преносе комараци. Сваке године у свету догоди се око 100 милиона инфекција и 25.000 смртних случајева. Људи оболевају путем убода зараженог комарца, а на срећу нема интерхуманог преноса, односно са човека на човека.
Инкубација је од 4 до 15 дана, у просеку просеку 6.
Болест се испољава најчешће као инфекција слична грипу. Теже манифестације су денга хеморагијска грозница и денга шок синдром.
Симптоми су висока температура, грозница, осип, јака главобоља, језа, болови у мишићима и зглобовима А тежи симптоми раздражљивост, немир, појачано знојење, након чега следи стање шока и крварења из носа, ГИТ и плућа.