Нашао те тата, срце га је вукло ка својој мезимици: Деца попут Тијане никад не умиру, свој живот дају са разлогом...
Клонуло је мало тело, испустило душу...
На данашњи дан, пре четири године, пронађено је тело мучки убијене девојчице Тијана Јурић. Након дружења са пријатељима, кренула је кући... срећно и безбрижно, као и свако дете. Поштена, како су је родитељи научили, на пола пута сетила се да треба да врати другу дукс. Сетила се, али боље да није! То је за њу био пут без повратка.
На путу ју је сусрео монструм, који није имао тако чисто срце као Тијана, али имао је прљаве руке, и још прљавије мисли. Није ни слутила да је то њен крвник, да ће јој узети тек започет живот, да ће угасити сјај у њеним очима, да ће узети срећу њеним родитељима и сестри.
СРЦЕ ЋЕ ВАМ ПРЕПУЋИ ОД ТУГЕ: Отац Тијане Јурић се ДИРЉИВИМ СТИХОВИМА опростио од ћерке (ФОТО)
Напао ју је насред пута. Девојчица је тражила помоћ, опирала се, али зло џелата је било веће. Ударио ју је бесно, јер ипак се борила за живот, тако мали, невин и неупрљан. Није знао да њен живот тек почиње, да ће бити вечан и да ће она њему, уствари, доћи главе. Да је њен мали, одузети живот, уствари, велики, јер ће Тијанин закон спашавати другу децу.
Петнаестогодишња девојчица се пробудила у колима месара из Сурчина, покушала да изађе, али то га је још више наљутило! Бесомучно је почео да је дави, јер није могао да поднесе њено запомагање. А ко би могао?! Није лако слушати јаук детета које ће платити на најгори начин, иако ништа није скривило.
Тај језиви Тијанин крик одзвањао му је у глави, морао је да га прекине, а онда је дохватио дукс који је требало да буде враћен. Давио ју је, давио толико док није усахла и престала да дише.
Клонуло је мало тело, испустило душу. Сада ће монструму бити лакше 21 грам да је однесе до напуштене куће, где ће њено тело положити у страћари поред пута, а преко ње бацити картон. Оставио ју је саму и отишао по ашов и торбу, јер такав злочин мора бити дубоко закопан. Однео је беживотно Тијанино тело на сметлиште и прекрио га хумусом намењеним мајци за цвеће.
Каква иронија! Јер Тијана је цвеће, само увело прерано, и незаслужено бачено.
Све је готово, мислио је! Задовољио је своју болесну потребу, а доказе злочина бацао је по контејнерима, како би сакрио свој крвави траг.
Мислите ли да му је било лако? Толико посла, мучења, дављења, копања... па ипак је напао девојчицу која ништа није скривила, и из чиста мира јој пресудио.
Како му ништа није скривила? Па гледала га је невиним очима, пуним наде, борила се са њим до последњег даха, није му дала да је олако савлада.... ипак је за монструма попут месара из Сремчице то превише, јер он није навикао на безгрешност!
Њене очи, дуга коса, нежан осмех прогањаће га довека! Он је само хтео да је убије, како је само могла да постане тако велика после смрти?! Како је успела да изађе из гроба и постане заштитница све деце?!
Монструм је једну ствар заборавио: деца попут Тијане никад не умиру, свој живот дају са разлогом, а настављају да трају заувек.
Нашли су те, Тијана, после 12 дана. Твој тата није одустао, његово срце га је вукло теби, својој мезимици. Познао те, јер није могуће ту чедност и лепоту убити. Нашао те закопану, узео у наручје и тој рупи оставио своју душу, своју срећу и свој мир, остало му је таман толико снаге да своју љубав највећу учини бесмртном.
Драган Ђурић осуђен је на 40 година затвора и вечну мржњу при помену његовог имена.