Три разлога зашто ПАМЕТНИ људи НАЈЧЕШЋЕ ГРЕШЕ

Људе који често греше обично сматрамо немарним и недовољно посвећеним послу. Мислимо да немају довољно знања, нити рутине. Паметни људи избегавају грешке, зар не? 

Особа која има храбрости да се упусти у нешто ново, испроба нове начине и покрене се из зоне комфора, пре или касније ће погрешити. То је и разлог зашто управо најпаметнији људи - они који имају нове идеје и храбрости да их спроведу у дело - највише греше.

Ако не изађете из колотечине, можда ћете стећи рутину и готово уопште нећете грешити, али недостајаће вам осећај да сте превазишли себе.

Због тога би требало развити нову културу, културу грешке, која процес учења ставља у први план, јер је то плодно тло које омогућава запосленима да следе своје идеје и да се развијају и створе нешто ново. На тај начин, они на крају остварују напредак за све.

Зашто су грешке важне и зашто су позитивне.

Искуство стечено на грешкама, нарочито оним најнепријатнинијим, омогућава нам да се развијамо, а то је неопходно за напредак.

Свима нам је позната ситуација у којој смо доживели велики неуспех и када смо се заклели да нам се то више никада неће десити. Аутоматски почињемо да анализирамо, проверамо које су одлуке биле погрешне и често откривамо "слепе мрље" у нашем менталном склопу, којих постајемо свесни и избегавамо их у будућности.

Успешним људима је заједничко да имају храбрости да се упусте у нешто ново, уместо да само причају о идејама. Другим речима: што више тога спроведемо у дело, то више шансе имамо да успемо. Истовремено, што више тога пробамо, више грешимо. Према томе, стваралачки процес је увек повезан с грешкама. Само људи који ништа не предузимају неће погрешити. Али да ли желите да будете један од њих?

Већина одлука које донесемо у току дана одвијају се несвесно, зато што се ослањамо на стечено искуство. Када погрешимо, почињемо да преиспитујемо управо то искуство и пружамо себи шансу да проширимо видике. Зашто се то десило? Да ли су моја досадашња сазнања заиста исправна? Шта сам превидела и зашто? Одговори на та питања нуде огроман потенцијал, који је до тада био неискоришћен. Самим тим, можемо само да се радујемо следећој грешци - иако ће нас у први мах можда заболети.

Закључак: Сигурно је да можемо да преживимо тако што ћемо увек ићи на сигурно. Али то је само једна могућност, који ће нас сасвим сигурно задржати испод граница наших могућности, па ћемо се једнога дана сигурно запитати: Шта би било да сам се у право време упустио у ризик неуспеха?