ТРУДНУ ЉИЉАНУ УБИО НАТО ГЕЛЕР ДОК ЈЕ ИШЛА ДА КУПИ ТРЕШЊЕ: Данас би имала ћерку од 25 година! Ране не зацељују (ФОТО)

Док су шетале Шуматовачком улицом, изненада су са неба почеле да падају касетне бомбе, остављајући за собом смрт и разарање.

Љиљана Спасић, млада студенткиња ИВ године медицине, није ни слутила да ће њена рутинска посета Нишу завршити трагично. Дошла је у град како би отишла на контролу код лекара, а планирала је да се истог дана врати кући. Међутим, неочекивано је остала још један дан у Нишу, те је са својом свекрвом одлучила да посети Тврђавску пијацу и купи прве трешње.

Кобни догађај

Док су шетале Шуматовачком улицом, изненада су са неба почеле да падају касетне бомбе, остављајући за собом смрт и разарање. Љиљана је ухватила свекрву под руку, ни не слутећи каква их трагедија чека.

- Под руку је ухватила свекрву и пошле су до пијаце, биле су веселе, само што нису запевале. Нису се надале, ништа није нико наслућивао... Докторка из оближње амбуланте која је прва дошла до ње ми је рекла: - Немој да се секирате, није се мучила много, један гелер јој је пресекао артерију на врату, за два минута је искрварила - . Свекрва која је касније преминула била је доста повређена, али Љиљана је имала само једну рану на врату, само тај један гелер који јој је пресекао виталну артерију - прича Радица Илић, мајка Љиљане која је погинула у НАТО бомбардовању.

Трагични исход

Радица Илић, са болом у срцу присећа се тренутка када је сазнала за губитак своје ћерке. Лекарка из оближње амбуланте, која је прва притекла у помоћ, покушала је да је утеши речима да није дуго патила. Свекрва је такође тешко повређена, док је Љиљана имала само једну рану на врату, која јој је нажалост била фатална.

Болна сахрана

Родитељи су сазнали за стравичан напад тек када им је син донео трагичну вест. Сахранили су Љиљану осам дана касније, на дан и сат свог венчања, што је оставило трајну болну успомену на њихову породицу. Радица истиче да не постоји већа туга од губитка детета на тако суров начин, наглашавајући да је Љиљана прекинула свој млади живот у седмом месецу трудноће, остављајући иза себе само тугу и сећање на неостварене снове.

„Запитали смо се небројено пута како би нам изгледао живот да није било тог трагичног дана. Имали бисмо ћерку која би била лекар и унуку која би сад пунила 25 година. Сваке године бројимо колико година би имала наша унука да је имала срећу да се роди. Не прође дан, а да се не запитамо зашто је морало све тако да буде.“

Извор: Србија Данас/Република