Како је Пирот постао један од најатрактивнијих градова: Градоначелник Васић открива тајну за очување културне баштине у модерно доба (ВИДЕО)
Данас Пирот своју шансу види пре свега у развоју туризма, здраве хране и мануфактурне производње.
Пиротски крај лежи између два велика града међаша, Ниша и Софије, античких Naissus и Сердица, који су у дугим раздобљима праисторије и историје овога краја у многоме одређивали оквире његовог развоја.
Када је реч о географском положају овог града битно је истаћи да области око данашњег Пирота представљају веома значајну карику за познавање старих народа који су живели у централним областима Балкана, јер се налазе у граничној зони двеју језичких сфера, латинске на западу и грчке на истоку, на терену на коме су се сукобљавали и мешали утицаји два моћна балканска народа, трачких и илирских, на веома прометној саобраћајници која повезује Европу са Азијом.
Време је да заборавите све пошалице за Пироћанце: Прошетајте градом најбоље гастрономије и природних лепота (ФОТО)
Који је то српски бедем на југу: Погрешно је зову МОМЧИЛОВ ГРАД, а туристи је могу видети и у 3Д ИЗДАЊУ (ФОТО)
ВИОЛОНЧЕЛО ОД ВОЈНОГ КАНИСТЕРА И ШЛЕМА! Вајар Никола прави инструменте од оружја и друге војне опреме (ФОТО)
Када бисмо морали да извучемо најбитније и опишемо Пирот, његову историју, културу, традицију, гастрономију, природне лепоте и лепоте домаћинстава ове општине можемо рећи да је Пирот мали европски град на југоистоку Србије са богатом културном традицијом и бурном историјом. Својевремено је био центар прерађивачке индустрије млечних производа, коже, вуне, дрвета и индустрије одеће, док је данас, по свему судећи познат по домаћим производима као што су пиротски качкаваљ, пеглана кобасица, чувени пиротски ћилим, али и природним лепотама као што је Стара планина која је права лепотица саткана од најчистијих извора до прелепих пејзажа. Без сумње може се рећи да, ко једном дође у Пирот, сигурно ће се поново вратити.
Данас Пирот своју шансу види пре свега у развоју туризма, здраве хране и мануфактурне производње. О свему ономе по чему је Пирот познат и његовој културној баштини разговарали смо са градоначелником овог града Владаном Васићем који је изузетно поносан што може да посведочи да богато историјско наслеђе Пироћанци негују и даље, а планирају да тако наставе и у будућности.
Према речима градоначелника, Пирот је међу водећим местима на мапи брендова у Србији.
- Имамо пиротски качкаваљ као изузетан бренд за који смо завршили и заштиту географског порекла, имамо пиротски ћилим који је препознатљив широм, не само Србије, већ и Европе и света зато што је и обишао свет, биле су изложбе и у Истанбулу и Паризу, зато што је репрезентативни поклон. Радујем се када видим да председник Србије оде у Русију или прими неког госта из Америке и поклони им пиротски ћилим - наводи градоначелник Васић и додаје да је пиротски ћилим дефинитивно бренд Србије који има свој статус бренда и ознаку географског порекла и додаје да поред ћилима имају и пиротско јагње и пеглану кобасицу који се све више истиче у новије време.
- За пеглану кобасицу имамо елаборат и чекамо да се заврши процес ознаке географског порекла - истиче Васић и наводи да Град Пирот не само да чува своје брендове, него их и кроз ознаку географског порекла и штити:
- На тај начин повећавамо препознатљивост бренда, тражњу, али и цену. Заједно са Етно мрежом под покровитељством потпредседнице Владе за родну равноправност и УНЕСЦО-ом ради се на томе да пиротски ћилим буде заштићен као нематеријална културна баштина Србије, што ће бити још већи степен заштите и препознатљивости пиротског ћилима. Тиме ћемо на неки начин привући туристе у Пирот, да дођу, да виде како се то прави, да пробају храну из наше кухиње, уз качкаваљ и неку другу храну, да купе ћилим и обиђу музеј - рекао је градоначелник Васић и најавио да се ради на пројекту и који би ускоро требало да заживи, а то је да се формира Музеј Ћилима.
- Имамо једну лепу кућу која је под заштитом споменика културе, има и занимљиво име, зове се "Бела мачка" која је потпуно урушена, али има врло занимљиву архитектуру. Урадили смо пројекат реконструкције те куће, па се надамо да ћемо у наредном периоду имати више новца да је поново изградимо, реконструишемо под надзором Завода за заштиту споменика културе и у њој ћемо смести музеј ћилима - рекао је Васић.
Председник општине промкоментарисао је и развој инфраструктуре, долазак великих инвеститора, улагања државе, изградњу ауто-пута, али и туристички потенцијал Старе планине који су учинили да Пирот буде један од 10 најразвијенијих градова у Србији.
- Ми смо пошли од идеје да Пирот буде спортско туристичко-рекреативни центар овог дела Србије, али и привредни центар, а на то смо наслонили развој инфраструктуре, организацију неких догађаја, заштиту брендова, подизање квалитета живота у граду, промоцију културе и њене вредности, и то нам се исплатило - наводи Васић и додаје да је цео тај посао био стицај добрих околности али и помоћ локалне самоуправе, као и добра сарадња са државом.
Васић наводи да су почели да се развијају мали хотели по Пироту захваљујући туристима из Бугарске, а увећао се и број кућа за издавање на планини.
- Ми ове године, када смо схватили како функционише ситуација са туристима из Бугарске, у фонду за развој пољопривреде имамо три милиона динара да подстакнемо људе који имају куће на Старој планини и који се баве руралним туризмом да побољшају своје капацитете, да уреде купатила, да имају интернет везу, да им буде боља спаваћа соба... И вратиће им се по 50 одсто улагања. Мислим да на тај начин подижемо и смештајни капацитет, него и квалитет смештајних капацитета. Пре пар година купили смо од Војске Србије напуштену војну караулу и претворили је у квалитетан планинарски дом и то смо урадили кроз два програма прекограничне сарадње са новцем ЕУ, преко њих смо имали и програм уређења Пиротске тврђаве, сада је она атрактивна и да се види и да се посети - наводи Васић и истиче да су то све мали, ситни детаљи који привлаче туристе - рекао је Васић.
Главни циљ ових пројеката је заустављање миграције и подизање квалитета живота у Пироту уз изградњу путева и покретање туристичких капацитета на Старој планини.
Пројекат је финансиран из буџета Града Пирота. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
