"У 'ДАРИ ИЗ ЈАСЕНОВЦА' ЈЕ СВЕ БЛАГО ПРИКАЗАНО" Потресна исповест Даринке Петровић сведока ужаса усташког логора смрти
Аустријанка, Диана Будисављевић, ратна хероина, спасла је 12.000 деце из логора смрти.
Имала сам четири године кад су ме 1941. одвели у логор Јасеновац, брат који је имао годину дана тамо је и преминуо. Мајка и старија сестра су одведене у логор у Немачкој, а у Јасеновцу сам остала са старијим братом и сестром... Тамо сам провела осам месеци. Сећам се само да сам била уплашена и гладна, а памтим и вику и пуцњаву, почиње своју болну исповест 86-годишња Даринка Петровић, рођена Глигић, која је сведок ужаса у хрватском логору Јасеновац.
"СВИ ПУТЕВИ ВОДЕ У ЈАСЕНОВАЦ" Филм који баца ново светло на највећу трагедију у историји српскога народа (ВИДЕО)
ЈАСЕНОВАЦ ЈЕ НАШ НАЈСВЕТИЈИ ХРАМ: Патријарх Порфирије освештао земљиште за нови храм на Новом Београду
БРУКА И СРАМОТА! СПОМЕНИК ЈАСЕНОВАЧКИМ ЖРТВАМА ПРОПАДА? Хрвати затиру "Камени цвет" - заједничка гробница као шеталиште
Рођена је у Пакрацу, а у злогласни логор стигла је са само четири године. Оца није успела ни да запамти, а не зна ни кад је стрељан, зна само да се бавио музиком и да је имао свој тамбурашки оркестар.
- Почео је жешћи прогон, а ја сам те ружне ствари потиснула из сећања. Иначе сам педагог, све сам потиснула, сећам се тек од момента кад сам стигла на тло окружена пристојним људима после логора, али памтим да сам била уплашена. Сећам се плакања, гладовања, страха, вике, пуцњаве... Нисам знала шта се дешава, била сам у чуду, сва деца су била преплашена, без хране и одеће, масовно су умирала од глади - присећа се болних слика из злогласног логора ова бака.
Тамо је, нажалост, и млађег брата, бебу од годину дана, изгубила...
Нова невоља
Морала сам да се вратим у Славонију
До 1945. године живела је у Загребу с породицом која ју је усвојила, тамо је ишла у први разред. Након ослобођења Загреба сели се у Словенију, пошто је породица имала куће у Љубљани и на Бледу.
- Моји усвојитељи су упали у проблеме. Били су богата предратна породица, а једног дана, кад смо били на Бледу, упала је наоружана формација. Затворили су нас у спаваћу собу док су ломили све по кући. И то сам доживела јако трауматично... Нисам могла да схватим да неко тако добрим људима приређује такво зло, ухапсили су оца и понашали се као да је ратни профитер. Запали су у невоље и договорили смо се да пређем у Славонију код мајке и сестре. Иако ми је то тешко пало, морало је тако бити. Била сам веома несрећна због тога. Посећивала сам их повремено, чули смо се редовно, а након смрти моје помајке изгубила сам потпуно контакт с њима - сетна је Даринка.
- Мајку и сестру су послали у логор у Немачкој, биле су радно способне, а ја сам у логору остала са старијом сестром и старијим и млађим братом. Нажалост, млађи брат је умро у Јасеновцу. Ко зна од чега, тамо су деца масовно умирала, није било шансе да бебе преживе, а он је био још беба. Умирали су од небриге, глади. Сестра је бринула о њему колико је могла, а кад се разболео, узели су га од ње - сведочи Петровићева о ужасима логора у ком је, према неким проценама, убијено 700.000 Срба.
Размењивали писма
Вилко пронашао мајку и сестру
Њен поочим Вилко је преко немачког Црвеног крста пронашао Дарину мајку и сестру, обавестио их је да је Даринка с њима, да је најмлађи брат преминуо у логору, а да су старији брат и сестра на сигурном. Живот ју је касније поново спојио с мајком и сестром. Сестра је нашла посао и преселила се у Београд, а она је завршила Учитељску школу у Пакрацу, где је боравила у интернату.
- Нисам желела с њима да се селим у Београд, нисам могла, поновна селидба за мене би била трауматична. Након три године рада у Славонији решила сам да ипак потражим посао у Београду. Запослила сам се у Дому за незбринуту децу, где сам радила све до пензије.
Аустријанка, Диана Будисављевић, ратна хероина, спасла је 12.000 деце из логора смрти, а управо захваљујући њој и њеној организацији спасена је и Даринка.
- Тај део ми је остао у магли, сећам се да су нас премештали, тада ништа нисам знала о Црвеном крсту. Нисмо знали шта се збива, одвели су нас у неко прихватилиште за децу. Све је то за мене трауматично животно раздобље, али тада сам инстинктивно осећала да се дешава спас. Сећам се тренутка кад су дошли људи да гледају децу, та моја помајка је носила чарапице, ципелице, слаткише... То је била породица из Словеније - прича саговорница и додаје:
Чињенице
Усташе убиле 11.888 српске деце
- систем логора Јасеновац био је први системски изграђен комплекс на територији злогласне НДХ
- једина места у Европи где је постојао логор искључиво за децу била су Сисак и Јастребарско, док је женски логор био у Старој Градишки
- у укупно 320 стратишта и крашких јама у НДХ масакрирани су претежно Срби
- усташе су убиле 19.432 деце, највише српске - 11.888
- и нацисти су се згражавали над бестијалношћу усташа
- Стајала сам смркнута у ћошку и њихов млађи син каже: "Хоћу ову девојчицу!" Кад су обишли и другу децу, вратили су се по мене. Нисам се опирала. Лепо су ме прихватили, знали су да сам српско дете и да сам православка. Заиста су били вољни да спасу једно дете и хвала им на свему. Обожавала сам их и они мене, гледали су ме као своје дете.
Њен старији брат и сестра завршили су код једног оснивача фабрике алкохолног пића са још 10 малишана, али нису имали третман као она. Многи је зову Дара, а сасвим случајно и филм о злогласном логору Јасеновац носи име "Дара из Јасеновца".
Чињенице
Посебни начини убијања деце у Јасеновцу
- разбијање дечје главе о зид
- разбијање дечје главе маљем
- набијање деце на бајонет
- ослепљивање деце тако што су терана да гледају у сунце
- Гледала сам тај филм, али мој утисак је да је све благо приказано, да није довољно сурово као што је било. То је моја импресија. И кроз тај филм ме прати Јасеновац. Причу коју сам вам испричала било би боље да сам заборавила - завршава своју болну исповест Даринка.