У ЊУЈОРКУ ПОСТОЈИ ДЕО ГРАДА КОЈИ СЕ ЗОВЕ МАЛИ БЕОГРАД: Ту је и кварт Врачар, а Бранимир открива зашто га тако зову

Да ли сте знали да усред "центра света", "Велике јабуке", односно Њујорка, можете пронаћи четврт коју становници између себе зову "Мали Београд"? 

"Добар дан, шта ћете да попијете?", овим речима ће вам пожелети добродошлицу у сваком другом локалу у овој четврти, и то на течном српском језику, јер управо наши људи у њима и раде. Један од становника овог дела Њујорка је и Бранимир Поповић, који се пре 15 година преселио у Сједињене Америчке Државе, а пре само годину и по дана, свој мир пронашао у "Малом Београду".

- Ево га још један четвртак у Асторији, а ја се спремам да кренем на посао ка Менхетну. Четвртком, као и обично чекамо крај недеље и жељно га ишчекујемо након стресне недеље. Викендом се овде у Асторији где има највише наших људи скупимо и опуштамо, попијемо кафу, дружимо се и размењујемо утиске из недеље иза нас - почиње Бане за српске медије. 

Како и сам каже, нови дом пронашао је баш у овом делу Њујорка јер га неописиво подсећа на Србију. Сигурно би се свако запитао, како четврт у граду толико удаљеном од наше родне земље може да има икаквих сличности са њом? Ипак, довољно је да се прошетате улицама Асторије да бисте у року од само 5 минута чули познат језик и срели познате људе.

- Иначе у Асторији сам јер је она "Мали Београд" где имате највише људи са наших простора и где, ако вам треба нека помоћ, савет, најбрже и најједноставније можете доћи до њих. Поред људи из Србије, ту су људи из целог Балкана и сви су добронамерни једни према другима - појашњава Бранимир.

Он открива и једну врло занимљиву чињеницу. Овај део Њујорка не само да је добио назив по главном граду Србије, већ један њен део носи име по Врачару, а разлог је и више него интересантан.

- Занимљива чињеница о Асторији, односно "Малом Београду" у Њујорку јесте да постоји и део који зовемо "Мали Врачар" и ту живи највише Црногораца - каже нам наш саговорник.

Када је тек закорачио и по први пут окусио живот у Великој јабуци, Бане је сасвим случајно налетео на један малени кафић на углу. Одлучио је да застане, попије који гутљај кафе, а онда и упознао пријатеље за цео живот. Још једна занимљива чињеница - власници овог кафића, такође су Срби.

- Балансеро кафић је место где сам први пут дошао када сам се преселио у Њујорк и ту сам добио информације о томе где да нађем собу и стан, да завршим било какву помоћ. Од прве секунде када сам ушао у Балансеро за мене је то било то и ја сам био снађен у Асторији - прича Бранимир са осмехом.

После више од годину дана живота у Њујорку, Бранимир се више не осећа као придошлица. Свакодневно путовање на посао које испуњавају пејзажи града који никада не спава постали су рутина. Ипак, он проналази начин да се и даље у овом граду осети као туриста, барем на кратко.

- На посао идем трајектом који овуда пролази ка Менхетну. То је мој избор превоза поред метроа, јер је вожња веома пријатна и некако се осећам бар тада као туриста, за разлику од метроа где се осећам као још један икс у низу безброј иксева. Односно, као још једна јединица у бинарном систему јединица и нула. Брод ми је примарни избор транспорта јер је горњи део отворен, тако да тих 20-30 минута служи да разбистрим мисли пре и после посла.

Иако живот у Њујорку пружа много могућности, Бане признаје да на крају сваког дана машта о Београду и Србији и нада се да ће се једног дана вратити у свој дом.

Извор: Србија Данас/Telegraf.rs/Јелена Стефановић/М.А.