У ОВЕ ДЕЛОВЕ СРБИЈЕ НЕ СМЕ ДА УЂЕ НИКО! За то постоји јако добар разлог
То су строги и специјални резервати природе.
Замислите предео у коме нема људи. Чују се само птице, понека животиња и шум воде. Звучи невероватно и потпуно нестварно, али веровали или не, тако нешто постоји у Србији.
То су строги и специјални резервати природе.
ЗАБРАЊУЈЕ СЕ ЛОВ НА ТРИ УГРОЖЕНЕ ВРСТЕ ПТИЦА У СРБИЈИ: Њихове популације су десетковане, станишта нарушена
Има их широм Србије. И не да нема људи, него тамо човек не сме ни да крочи без специјалне дозволе. Чак и ако сте научник, истраживач, оринтолог… било шта, дозвола за улазак је неопходна свима, осим запосленима у предузећу “Србијашуме”. Зашто је то тако? Зато што на тај начин чувамо природу у којој се вековима ништа није мењало. Они су неизмењени, у њима расту ретке биљке, ту влада еколошка равнотежа, природне појаве и процеси се неометано одвијају, а животиње немају страх од људи, оне их и не срећу.
Ако желите да обиђете неки од ових предела морате да имате добар разлог. И обавезно морате да се придржавате строгих правила. Не смете да реметите природу. Ако добијете ту привилегију да обиђете један од ових строгих резервата природе, сигурно ћете уживати. Замислите да стојите поред букве старе 200 година какве су оне у строгом резервату природе “Мустафа” у источном делу Србије, на Кучају. Те аутохтоне, мезофилне заједнице мезијске букве и храста китњака расту на силикатној подлози која је обележена као приоритетан тип станишта од национаног и међународног значаја. Расту у средини која се није мењала деценијама и деценијама. Чак и када остаре и иструле нико их не сече. Њихова шупља стабла одлична су станишта за птице, а нарочито посебној врсти детлића.
“Кукавица” је још један строги резерват природе. И у њему расту букве. Толико им то земљиште изнад Владичиног Хана на југу Србије погодује да то више није шума већ прашума. Њихова витка стабла старости су до 140 година, а зато што расту на висини од 670 метара па до 1.200 метара, условила је и појаву различитих типова букових шума.
Ако поштујете строга правила, не берете и уништавате биљке, не узнемиравате, хватате или убијате животиње, не садите неке друге биљке, не спречавате природан ток потока или реке, и при том добијете дозволу за обилазак, можете посетити строги резерват природе “Јарешник” који се налази у близини Босилеграда. На 6,21 хектар простиру се шуме кримског бора (Пинус нигра spp. Pallasiana). Пре 50 година било га је 201, а пре две године 795 стабала. Процене су да су нека стабла стара 250 година. За овај резерват, поред специјалне дозволе, потребна је и планинарска вештина, јер је потребно попести се уз планину Црноок.
У централној Србији, у општини Рековац, на подручју Јухора и Гледићке планине налази се још један Строги резерват природе. “Каленић” је под заштитом државе ради очувања ретке и јединствене климатогене шумске заједнице сладуна и цера (Quercetum farnetto-cerris). Стабла стара око 100 година представљају и станишта строго заштићених врста птица као што су мишар, велики шарени детлић, шумска сова, дрозд имелаш, бргљез, кос, велика и обична сива сеница.
Лепота ових резервата не може се мерити, богатство флоре и фауне је такође немерљива. Треба имати на уму да све то можемо сачувати само ако се понашамо по правилима. Зато, тражите дозволу, идите, обиђите ове прелепе пределе, али не берите биљке, не оштећујте их, не узнемиравајте животиње, гледајте и уживајте. Природа нам је много тога дала, не дајте да је уништимо, чувајмо је!