У овој болници у Србији остављена чак 41 беба: За годину дана лекари пријавили скоро 1000 случајева злостављања и занемаривања деце у овом округу

Здравствени радници 68 установа у Србији пријавили су у току 2023. године 980 случајева злостављања и занемаривања 942 деце, и то 411 девојчица и 559 дечака, а за 35 деце међу њима пријаве су стизале и више пута. 

Од тог броја, пријављено 229 сумњи на занемаривање деце, а у бази се налазе и подаци да је Универзитетском клиничком центру Ниш пријављено је чак 41 напуштено новорођенче.

Под злостављањем детета подразумевају се сви облици физичког и/или емоционалног злостављања, сексуалног злостављања, занемаривања или немарног поступања, комерцијалне или друге експлоатације, из којих произлази стварно или потенцијално угрожавање живота, здравља, развоја или достојанства детета у оквиру односа који укључује одговорност, поверење или моћ.

Сматра се да злостављање представља активни чин, док је занемаривање пропуст у пружању адекватне неге детету. Последице малтретирања деце укључују нарушено физичко и ментално здравље током целог живота.

Здравствени радници су пријаве сумњи слали преко веб-оријентисаног система пријављивања. Деца су најчешће била изложена физичком злостављању:

• физичко злостављање је трпело 80 одсто
• емоционално злостављање 21 одсто
• жртва сексуалног злостављања 9 одсто
• сведок породичног насиља 11 одсто
• дигиталном насиљу је било изложено 3 одсто
• Вишеструким и/или различитим типовима злостављања изложено је свако пето дете (18%).

- Деца изложена злостављању и/или занемаривању у највећем проценту (31 одсто) припадају узрасту од 12 до 14 година, и групи од 15 до 17 година (23 одсто), а најмањи проценат је у узрасту од 3 д 5 година. У бази се налазе подаци и за 41 напуштено новорођенче пријављено у УКЦ Ниш - наводи се у најновијој Анализи рада стручних тимова за заштиту деце од злостављања и занемаривања у здравственим установама Србије у 2023. години, коју је објавио Институт за јавно здравље Србије "Др Милан Јовановић Батут".

Укупан број деце по старости:

• 0-2 године - 86
• 3-5 година - 69
• 6 до 8 година - 101
• 9 до 11 година - 191
• 12 до 14 година - 296
• 14 до 17 година - 225

Највише пријава по окрузима било је у Београдском - 437, па у Нишавском - 120, а затим у Западнобачком - 53.

Највише пријава је доспело из Универзитетске дечије клинике у Тиршовој - 118, затим из Универзитетског клиничког центра Ниш - 108, па из Института за мајку и дете Др Вукан Чупић" - 81.

792 сумње на злостављање

Укупно су пријављене 792 сумње на злостављање, од тога је 477 дечака и 315 девојчица, а свако треће злостављано дете је имало од 12 до 14 година.

Број пријава по типу злостављања у 2023. години

• Физичко - 629
• Емоционално - 166
• Сексуално - 71
• Сведок породичном насиљу - 91
• Дигитално - 22

Под појмом физичко злостављање детета подразумева се учестало или једнократно грубо поступање, намерно наношење бола, телесних повреда, као и поступање родитеља и других особа које укључује потенцијални ризик од телесне повреде, а чије последице могу али и не морају бити видљиве.

- На физичко злостављање треба посумњати када подаци о околностима под којима је настала повреда, које даје родитељ односно особа која је довела дете на преглед, не одговарају самој повреди, као и код честих, поновљених повреда код истог детета или када постоје вишеструке повреде различите старости или повреде које не одговарају узрасту детета односно његовом развојном нивоу - наводи се у овој анализи.

Примери физичког злостављања су:

• шамарање
• ударање
• шутирање
• дрмусање (углавном код одојчади)
• стезање врата
• бацање
• тровање
• паљење
• поливање врућом течношћу или урањање делова тела у врућу течност
• излагање детета деловању вреле паре
• везивање детета
• напад оружјем
• остављање детета млађег узраста самог у аутомобилу...

Када је реч о сексуалном злостављању, пријављено је 68 сумњи на сексуално злостављање, и то 14 код дечака и 54 код девојчица, и свако треће дете које је сексуално злостављано је узраста 12 до 14 година.

- Девојчице су биле више изложене сексуалном злостављању, а нарочито у узрасту од 12 до 14 година и од 15 до17 година. Емоционалном насиљу деца оба пола су најчешће била изложена у узрасту 12 до 14 година, док је у дигитално насиље знатно већег удела било код девојчица (70 одсто) у односу на дечаке - наводи се у анализи.

Занемаривању деце по полу и узрасту

Како се објашњава, занемаривање деце представља пропуст пружаоца неге (родитеља или старатеља) да у склопу ресурса којима располаже обезбеди оптималне услове (здравствене, образовне, животне, нутритивне итд) за физички, ментални, духовни, морални или друштвени развој детета. Ово обухвата и пропусте у правилном надзирању детета и у заштити детета од повређивања.

- Родитељи, старатељи и други могу да занемаре дете на много различитих начина, од ускраћивања оброка, преко недовођења детета на контролни преглед или на редовну вакцинацију, ненадгледања детета, неодговарајућег одевања детета, до неуписивања детета у школу. Укупно је пријављено 229 сумњи на занемаривање. Од тога је било 99 дечака и 130 девојчица, а најчешће су занемарена у узрасту до 2 године. По типу, деца су најчешће била изложена физичком занемаривању, затим едукативном, па медицинском а свако седмо је трпело емоционално занемаривање.

Деца до 2 године изложена медицинском занемаривању

Медицинско занемаривање настаје када се детету ускраћује законом прописана медицинска заштита.

- Родитељ или старатељ не одводи дете на редовне контроле праћења раста и развоја, на законом предвиђене вакцинације, а може се десити и да одбија да одведе дете лекару у ситуацијама када је оно акутно болесно. Деца која имају недовољно препознатљив поремећај здравља, као што је поремећај исхране и последично ненапредовање у телесној маси, што се може једноставно кориговати ако се на време открије, могу да имају трајне и веома озбиљне последице.

- Понекада родитељи одбијају могућност да се примене терапијски поступци у лечењу детета. Услед ове врсте занемаривања хронични болесници могу да имају компликације опасне по живот, као што су последице хипергликемије због одбијања инсулинске терапије код деце са дијабетесом типа 1 или слепило због одбијања операције конгениталне катаракте. Разлог за овакво понашање родитеља може бити религиозне природе или ирационални страх од медицинских интервенција. Укупно је пријављено 78 сумњи на медицинско занемаривање. Девојчице су нешто више биле изложене медицинском занемаривању, а деца оба пола највише у узрасту од 0 до 2 године - наводи се у овом документу.

Вршњак најчешћи злостављач

Укупно, у односу на све врсте злостављања, најчешће је био пријављен вршњак као злостављач (у 153 пријаве), а затим позната мушка особа из окружења (123 пријаве). По учесталости и врсти злостављања, за физичко и емоционално злостављање најчешће су именовани вршњаци, за сексуално злостављање мушка позната особа из окружења а отац је најчеашће именован као насилник у породичном насиљу.

У моменту када је извршена пријава сумње на злостављање и/или занемаривање 44,9 одсто деце је живело са оба родитеља, а сваком петом детету су родитељи разведени или је развод у току.

На преглед у здравствене установе децу су најчешће доводиле мајке - у 51,2 одсто случаја, а 45,8 одсто деце је самостално дало податке о насиљу коме је било изложено.

Две трећине деце - 66 одсто добило је адекватан третман у здравственој установи, на виши ниво здравствене заштите упућено је 18 одсо деце, а 4 одсто је хоспитализовано.

У 2023. години извршена је 31 одсто неодложна пријава полицији и центру за социјални рад, 43 одсто редовне пријаве центру за социјални рад и 5 одсто пријава надлежном тужилаштву.

Укупан број пријава по годинама

У односу на 2022. али 2021. годину број ових пријава је у порасту, што се може видети када се упореди званична статистика од 2019. године на овамо:

• 2019 - 985 (554 дечака , 413 девојчица)
• 2020 - 503 (273 дечака, 230 девојчица)
• 2021 - 488 (228 дечака, 260 девојчица)
• 2022 - 836 (508 дечака, 328 девојчица)
• 2023 - 980 (569 дечака, 411 девојчица)
   

Како се објашњава у анализи, циљ ових пријава је да здравствени радници пријаве сваку сумњу на злостављање и занемаривање и да стручни тим предузме мере заштите у складу са процењеним ризиком. На овај начин се обезбеђује да свако дете добије адекватан третман, како у здравственој установи тако и од професионалаца ангажованих из других ресора (социјална заштита, образовање, полиција и правосуђе).

Извор: Блиц