Убио ретку птицу отровом, а казна коју је добио је срамотна: Пресуда изазвала бес и огорчење међу Србима
Друштво за заштиту и проучавање птица Србије изразило је озбиљну забринутост због правног епилога случаја тровања црног стрвинара на Сврљишким планинама. Окривљеном је, након споразума о признању кривичног дела са Основним јавним тужилаштвом у Нишу, изречена казна затвора од шест месеци, која неће бити извршена уколико у наредне две године не почини ново кривично дело.
Према информацијама објављеним након полицијске истраге, отров је постављен на леш телета намењен дивљим зверима, док су околности пронађене на терену указивале да су отровни мамци на том месту остављани дуже време. Такав мамац довео је до угинућа црног стрвинара, строго заштићене врсте која је практично ишчезла из Србије.
Чланови Друштва пронашли су отровану птицу и мамац, након чега су обавестили надлежне. Полиција је брзо спровела истрагу, идентификовала осумњиченог и прикупила доказе, али из DZPPS-a наводе да коначни правни епилог оставља горак укус.
Окривљени је процесуиран само за кривично дело "загађивање хране и воде за исхрану, односно напајање животиња", док се из јавно доступних информација не види да је угинуће строго заштићене птице имало значајнију улогу приликом доношења одлуке.
- Црни стрвинар није само још једна птица која је случајно пронађена мртва поред отрованог мамца. Реч је о једној од најређих птица грабљивица Европе, врсти која је као гнездарица ишчезла из Србије и чијем се повратку на Балкан посвећују године рада, значајна финансијска средства и међународни програми заштите - рекао је орнитолог DZPPS-a Слободан Марковић.
Како је нагласио, јединка која је страдала на Сврљишким планинама била је део напора за обнову популације ове врсте на Балкану.
Из Друштва постављају питање каква се порука шаље будућим починиоцима уколико намерно постављање отрованог мамца, које је довело до угинућа строго заштићене и у Србији ишчезле врсте, буде кажњено само условном казном.
- Тровање дивљих животиња није безазлен прекршај нити локални инцидент. Отровни мамац остављен у природи не бира жртву. Од њега могу страдати грабљивице, лешинари, сисари и домаће животиње, али може представљати опасност и за људе. Један отровани леш може довести до страдања већег броја животиња - додао је Марковић.
У DZPPS-u упозоравају да обнова популације лешинара нема смисла уколико истовремено не постоји ефикасан систем одвраћања и кажњавања особа које остављају отров у природи.
Они сматрају да овај случај не би требало да представља крај поступања институција, већ повод за озбиљно преиспитивање начина на који се тровање дивљих животиња правно квалификује и санкционише у Србији.
