Уклањају српске заставе и боре се против цркве! Ко су "зборови" Новог Сада који толико мрзе све што је српско?
Један "збор" у Новом Саду данас је по насељу Лиман писао садржај усмерен против Српске православне цркве. Председница "зборова Новог Сада", опозициона кандидаткиња Хана Љиљак, јутрос је позвала на акцију кречења српских тробојки у Новом Саду.
Такозвани "зборови" на које су грађане позвали студенти блокадери, као и студентски "пленуми", представљају анархистичку методу организовања. То су грађани који се ван било каквог законског оквира окупљају у становима и просторијама где праве своје политичке планове. Мада ових зборова има у значајном броју градова и општина, поготово у Београду и Новом Саду, они су често малобројни. Ово наизглед, не објашњава зашто зборови имају толико снажну аутошовинистичку агенду.
Ове слободне асоцијације грађана сачињене су скоро искључиво од малог броја опозиционих активиста и студената блокадера. У Новом Саду овај део грађанске либералне опозиције под јаким је утицајем професора Динка Грухоњића, академика који је своју каријеру обележио слављењем усташа и радикалним анти-српским идејама.
Мада себе представљају за глас свих грађана Новог сада својом политиком "отворених врата" где наводно дозвољавају било коме да долази на њихове састанке и "да се њихов глас чује" - у реалности они себи дају за право да забране долазак свакоме ко се супротстави њиховом наративу. То није демократија - то је владавина руље.
Модели функционисања зборова и пленума данас мешавина су рецепта обојених револуција из Украјине и Грузије и анархистичке методе функционисања "Антифа" покрета из САД и Западне Европе. Ове супротности самог покрета, колоне у којима шетају неонацисти, анархисти, еврокомунисти, и либерали који се боре за независност Косова, доводе до тога да су бројеви младих присутни на дешавањима све мањи.
Све су чешће ситуације да нема никога да се пријави у "смену" да блокира неки факултет. На блокаде улица долази једва по 200 до 300 људи, као што смо видели на протесту испред зграде БИА. Док енергија опада, њихово деловање мора да постане све радикалније у очајничким покушајима да задрже релевантност.