УКЛЕТО МЕСТО НА ИБАРСКОЈ МАГИСТРАЛИ: Ово је "ДРУМ СМРТИ", ЦРНА ТАЧКА у Србији која је покренула ЈЕЗИВО ПРОРОЧАНСТВО

Сударила су се два путничка возила марке "пунто" и "астра". У удесу није било погинулих, повређене су три особе, али и ова несрећа догодила се на једној од црних тачака Ибарске магистрале коју многи зову - уклета магистрала. Ево и због чега.

Зашто се на овом аутопуту, нарочито на одређеним деоницама, свакодневно дешавају саобраћајне несреће без рационалног објашњења. Постоји веровање да гробови који су остали испод друма односе свој данак, као и спомен-плоче уграђене у Дом културе у Степојевцу. Поред нечистих сила и проклетства, мештане из околине Лазаревца плаши и - Крцунова клетва.

Нема дана, а да се на Ибарској магистрали, или како је још називају "злогласној магистрали" и "друму смрти", не догоди саобраћајна несрећа и колико већ после неколико месеци осване и нови споменик-крајпуташ. Уз пут од Београда до Горњег Милановца начичкани су кафићи, печењаре, ауто-отпади, али и бројне каменорезачке радионице, које као да "слуте" оно најгоре, јер као што је познато, на магистрали која сваке ноћи и дана "вреба", изгинуло је на десетине људи - старих и младих, брачних парова, деце...

Чињеница је да су проклетство ове магистрале осетили и неки српски политичари, попут Велимира Веље Илића или Томислава Николића, који су срећом, остали живи. На жалост, 3. октобра 1999. године, у саобраћајној несрећи на Ибарској магистрали, надомак Лазаревца, погинули су четворица чланова Српског покрета обнове - Веселин Бошковић, Звонко Осмајлић, Вучко Ракочевић и Драган Вушуровић. Вук Драшковић је том приликом био лакше повређен и одмах је оптужио тадашњу власт Слободана Милошевића за убиство четворице чланова СПО, као и атентат на њега.

Ипак, "обични људи" су најчешће жртве овог друма. Подсећања ради, средином августа 2015. године, двадесетпетогодишњи Милош Томић, заједно са пет година старијим Александром Јовановићем, у саобраћајној незгоди на Ибарској магистрали, изгорео је у БМВ-у. Обојица су умрли у мукама, а само који сат раније, окумили су се и планирали Милошеву свадбу!

Средином фебруара 2016. године, опет у саобраћајној несрећи на Ибарској магистрали, код места Вреоци, у судару два путничка аутомобила повређено је седам особа, међу којима је петоро деце!

Два дана касније, у саобраћајној несрећи погинуо је, на лицу места, Живомир Гајић (57) из Лазаревца, док је седам особа, међу којима и двоје деце од 10 и 12 година, повређено у судару два путничка аутомобила недалеко од ресторана "Ера".

- Било је језиво! Никада нећу моћи, док сам жива, да заборавим те крике и вапаје за помоћ - каже очевидац немилог догађаја, иначе мештанка из Мељака, Љиљана Петковић.

Надлежни из српске полиције тврде да је разлог оволико честим несрећама на "магистрали смрти" брза и бахата вожња, алкохол, невезан појас, умор. Народ пак, мисли другачије.

Мештани најугроженијих подручја, код Степојевца, Мељака или Лазаревца, тврде да је у питању "проклетство" Ибарске магистрале. Тачније, да не може остати опроштено то што један од најпрометнијих путева у Србији прелази преко - гробова.

Тако је Љиљана Петковић, из Мељака, након несреће која се догодила у близини мотела "Ера" испричала следеће:

- Људи који живе на овом подручју чули су и препричавају годинама уназад легенду да су се на месту магистрале својевремено налазила турска гробља, која су затрта. Наводно, стари људи су тада били страшно забринути.

Прича се да је неки Света, надничар из оближњег села, када се почетком века крчио овај пут, за велике паре затрпао то турско гробље.

После само шест месеци умро је у најгорим мукама, а за њим су под земљу отишла и његова два сина. Стигла га је турска клетва, затрло му се семе.

Зато су стари и говорили да је велико проклетство дирати турске гробове, да онај ко их чачка може да навуче несрећу на читаво поколење, да ће Турци да узму данак Србима што су им узели вечни спокој. Не знам да ли је то тачно, али чињеница је да се на делу пута Степојевац - Мељак - Лазаревац свакодневно дешавају саобраћајне несреће.

Нису само затрпани турски гробови разлог за забринутост:

- Порушено је и на десетине крајпуташа подигнутих у спомен изгинулим српским војницима. Ма, свашта се ту радило и помешало... Ђаволска су ту посла...

Љиљана каже да верује у то да "постоји нека виша сила". Да ли су заиста разлог толиког броја несрећа на Ибарској магистрали замерања и непоштовање турских гробова, нечије клетве или нешто друго, она не зна.

Својевремено је и наш познати етнолог Драгомир Антонић "проучавао" злогласну магистралу. Он тврди да су Турци живели у градовима, где су се и сахрањивали. Вели да су Срби ти који су живели по селима, те да кад је реч о Ибарској магистрали, у питању могу бити само стара српска гробља.

- Кад се човек сахрани, каже се "почивај у миру" - објашњава етнолог.

- Онда, после 100 и више година, дође геометар да премери, путари да граде... Изроди се пут преко гроба и прекрши обећање које је дато. Ту онда изникну и кафане са музиком до дубоко у ноћ, јавни тоалети, паркинзи, и сви они заједно не дозвољавају мртвима да почивају у миру.

Ово потврђује и прича која кружи овим крајем, а која се препричава са колена на колено. Наводно, пре изградње магистрале, свештеници су захтевали од власти и планери заобиђу место на коме је сахрањен велики број ратника изгинулих у Колубарској бици, али су се оне о овај захтев оглушиле. Зато се о проклетству старог гробља испредају разне приче, међу којима је и она да ће саобраћајне несреће на "друму смрти" престати тек када уклети део магистрале однесе истоветан број живота броју војника који су сахрањени испод ње.

Због тога не треба да чуди када неки возач, како то у полицији кажу, "из необјашњивих разлога", изненада не влада више воланом, оде у супротну траку, "покоси" пешака, удари у друго возило или у стуб и - погине или убије некога.

Има и оних, који верују у тзв. Крцунову клетву.

- Мештани Шопића код Лазаревца тврде да је разлог честим несрећама и погибијама на Ибарској магистрали, ништа друго до Крцунова клетва - прича Љиљана Петковић.

- Ту су, између осталог, подигнута и два највећа споменика-крајпуташа Слободану Пенезићу Крцуну и Светолику Лазаревићу, који су први погинули на Ибарској магистрали, у новембру 1964. године. Прича се да је, из необјашњивих разлога, Крцунов аутомобил ударио у повисоки јасен "посред среде". Говоркало се да је разлог Крцунове погибије то што се замерио главешинама, да му је онда неко пресекао осовину у ауту... Ко ће га знати? Али, стари кажу да је, наводно, све ово проклетство због Крцуна и тога што је својевремено намамио Дражу Михајловића, уз Калабићеву помоћ, да буде ухапшен. Наводно, зато је платио главом, а сада се то догађа и другима - додаје она.

И Степојевчани имају великих проблема. Наиме, од 50-тих година 20. века, када су у темеље Дома културе у Степојевцу уграђена порушена спомен-обележја са локалног гробља, овом жртвенику комунистичког безумља принето је 140 његових житеља! Да ли је то разлог што на овој деоници страдају многи, а највише деца, док прелазе раскршће на магистралном путу Београд - Чачак, према школи?

Старине причају да сва та несрећа долази управо са тог уклетог места. Прича каже да су неки "црвени" злотвори, под заштитом партизанског барјака, чупали камене крстаче и шибали волове да их обруше и с гробља одвуку до села. Потом су на њима градили дом који је требало да симболизује напредак и срећу... А и дан-данас, испод оронуле фасаде, виде се понека исписана имена предака са епитафима њихових потомака.

- То је сведочанство о немиру мртвих душа и истини да се срећа не може саградити на по злу чувеном чињењу - закључују Степојевчани.

- Овоземаљски живот је непрестана борба добра и зла. На жалост, у овом крају, као да већ дуже време владају нечисте силе и зли дуси.

На гробљанској падини, код Степојевца, где је учесницима чувених ратова и битака од почетка 19. века подигнуто око 400 спомен-обележја, остала су још само нека. Међу њима је и одбрањени споменик Сави Кузмановићу. Остале су ишчупали комунисти, оставивши испод зарасле ледине необележене скелете славних ратника. Душе им, причају мештани, лутају којекуда по селу, а некада се као зли духови оглашавају из сабласно празних сала степојевачког Дома културе.

Део пута на потезу Лазаревац - Мељак - Степојевац, који се сматра најугроженијим и најопаснијим, "покривен" је радарским контролама, које строго воде рачуна о брзини кретања возача у возилима и на све начине покушавају да утичу на смањење несрећа на путу, тврде у МУП-у Србије. У томе им, даноноћно, помажу и бројне саобраћајне патроле које дежурају дуж Ибарске магистрале. Осим тога, уз пут се налазе бројни саобраћајни знаци и сигнализација на раскрсницама. Ипак, несреће се и даље догађају.

 

Ове ствари НИКАКО не смете гуглати, иначе ћете бити у ВЕЛИКОМ ПРОБЛЕМУ! (ВИДЕО)