УМЕСТО КРСТА - ЦРНЕ ПЛОЧЕ! Срби ДЕЦЕНИЈАМА МАСОВНО подижу ПОГРЕШНЕ надгробне споменике! ШОК ИСТИНА!
Црна велика плоча, име и презиме, година рођења и смрти, евентуално и фотографија. Ово је изглед типичног надгробног споменика у Србији који за већину људи представља начин да се испоштује покојник и покаже му се вечна захвалност, а грађани за израду и подизање ових својеврсних монумената на годишњем нивоу издвоје око 50.000.000 евра.
Надгробна обележја, у чијој основи увек треба да буде крст, део је српске вишевековне традиције, али таквих стилизованих споменика, који означавају оно што Срби јесу, све је мање. У претходних 50 година у нашој земљи приметан је тренд је да се за надгробне споменике користе равне, црне плоче која се углавном налазе на католичким гробљима.
Разлози за овакво стање су, с једне стране, економско-финансијски, а с друге, и помодарске природе. Велику улогу у свему томе игра и незнање каменорезаца и клесара, иако су многи историчари уметности писали о томе како треба да изгледа предачки гроб у Србији.
ОЦИЛА у Ирској и Немачкој!? ОТКРИВЕНА ТАЈНА! Ево да ли Срби заиста имају везе са тим
Зоран Ђајић, геолог и председник удружења “Камен Србије”, тврди да пре доласка комунизма у нашу земљу није било никаквих проблема да се на спомен-обележје стави крст.
- Тек смо по завршетку Другог светског рата почели изнад гробова да стављамо црне плоче и пирамиде са петокракама, а из употребе се масовно избацило оно што краси православље и што је био стуб нашег опстанка кроз векове, а то је крст. То што сада имамо на већини гробаља, преузели смо од Италије што нама ништа не значи и апсолутно нема везе са на нашом нацијом и традицијом – каже Ђајић за наш портал.
Ђајић напомиње да је својевремено Српска академија наука и уметности издала књигу у којој се описује више од 2000 различитих облика спомен-обележја, односно надгробних споменика који се праве од камена пешчара, а који су својевремено користили наши преци и сви су, како каже, били у облику крста стилизованог на различите начине.
Међутим, многи каменоресци у Србији су се, под утицајем експанзије црних плоча из искључиво римокатоличке државе, определили управо за такву врсту материјала зато што је израда споменика бржа, лакша, а и зарада им је већа.
- Јефтиније вам је да купите једну равну плочу, него да вам неко исклеше рељеф у камену, а народ је све сиромашнији. Питање је да ли ће сутрадан неко имати пара да стави било шта на надгробну плочу када му буде умро неко ближњи – објашњава Ђајић.
Према званичним подацима, у Србији на годишњем нивоу умре више од 106.000 људи, а просечна цена израде једног надгробног споменика износи око 600 евра. Другим речима, Срби за само годину дана на израду и подизање надгробних споменика потроше око 50.000.000 евра, најгрубља је рачуница.
Чудо у Прокупљу на Митровдан! Мештани у неверици, гледају гране, а не слути на добро
Иако очување традиције и стављање крста на надгробне споменике све више пада у заборав, није баш све тако црно. На крушевачком гробљу сваке године све више споменика, које клешу клесари или вајари, праве се у духу онога чиме су се Срби дичили вековима и што је било карактеристично за наша надгробна обележја.
Зоран Васиљковић, протомајстор и академски вајар, један је од ретких у Расинском округу који чува традицију српских спомен-обележја и који се бави обновим традиције Лазареве Србије. Још деведесетих година прошлог века почео је да израђује аутентичне надгробне споменике у духу православне Србије.
- Споменици у бившој Југославији рађени су по принципу плочастог материјала: камен се лако полира, машинама је могао да се направи неки паралелопипед и то је то, а само познавање материјала од кога треба направити надгробни споменик није постојало. Многи каменоресци су били руковођени трбухом за крухом – објашњава Васиљковић за Србију Данас.
- Сваки српски споменик треба да буде крстообразан, дакле крст треба да буде доминантно обежје на спомен-плочи, испод крста треба да буду подаци преминулог и фотографија, а може и без ње. Такви подаци, по мом мишљењу, треба да буду писани искључиво ћирилицом – каже Васиљковић и додаје да сваки човек који се упокоји има право на свој идентитет, односно право да његов надгробни споменик има своју личност.
- Уједно, такав споменик не мора да буде скуп, али мора да има крстообразно обележје, а самим тим и своју причу која је у складу са нашом средњовековном традицијом. Имам утисак, док гледам ове модерне споменике направљене од гранита, да су гробнице веома неукусне, уложено је много пара, а без трунке духа и духовности – истиче наш саговорник.
Већина надгробних споменика у Србији је, каже, кич које красе лале и анђели чиме се српска гробља само оптерећују.
- Српски каменоресци који нису способни да направе квалитетан споменик, купују већ готове, израђене споменике од Кинеза, па их препродају нашим људима који, забога, хоће да виде неке анђеле. Не мора да значи да неко ко има новац поседује и укус – закључује Васиљковић.
Спомен обележја поред пута на којима је нацртан само крст, такозвани “крајпуташи”, такође су карактеристична појава у нашој земљи у последњих неколико деценија.
У крушевачком крају данас постоји свега четири човека који се баве израдом аутентичних надгробних споменика у чијој се основи налази крст, док их у целој Србији има само десетак.
Пратите нас и на нашем инстаграму СрбијаДанас.