Уместо мира и лепоте, српске реке краси смеће: Где завржава отпад из нашег домаћинства

Природа, путеви, реке, напуштени објекти, планине, обале... на овим местима људи треба да нађу мир, одмор и уживају у лепом погледу и чистом и свежем ваздуху, међутим, нажалост ово није баш увек случај. 

Баш на овај начин настају дивље депоније којих у Србији има све више, а са овим проблемом се држава бори већ неко време покушавајући да реши питање дивљих депонија. Кроз пројекте Министарства заштите животне средине у претходне четири године очишћено је више од 1.000 дивљих депонија, што је добар показатељ да смо на добром путу ка напретку када је у питању заштита животне средине.

Због немарних појединаца и њиховог односа према окружењу, упркос свему, део отпада и даље завршава у рекама и језерима, покрај путева, у шумама, свуда, осим тамо где му је место, а свест да се на тај начин угрожава природа, здравље људи и животиња, готово и да не постоји. Упркос толико броју контејнера за одлагање отпада, он ипак заврши тамо где не би требало.

Флаша, чаша од јогурта, пластичне кесе, обућа, одећа, све то некако заврши крај река и језера. Уместо да тај отпад заврши на депонији док чека рециклажу, то нажалост

Просечна српска породица годишње произведе чак тону отпада који завршава на легалној депонији где се одлаже, разврстава и рециклира, а можемо само да замислимо колико отпада заврши тамо где му није место - у нашем окружењу, пише Телеграф.

Да бисмо живели у чистијем и здравијем окружењу, неопходно је да свако од нас преузме одговорност – правилним одлагањем смећа, рециклажом и пријављивањем нелегалних депонија. Чиста средина не долази сама од себе – она је резултат бриге, реда и заједничког труда.