Ускоро служење обавезног војног рока: Познато када ће хиљаде младих у Србији бити позвано у касарне

Увођење обавезног војног рока у Србији, које је првобитно било најављено за септембар ове године, одложено је за јануар или март 2026. године. Већина касарни спремна је да прими војне регруте.

Ове информације недавно је потврдио министар одбране Братислав Гашић.

- Министарство одбране и Војска Србије раде све што је до њих да би се вратило обавезно служење војног рока. Врло су интензивне активности, радимо и на обнови напуштених касарни. Надамо се да ћемо врло брзо примити прве регруте - истакао је Гашић.

Инфраструктура припремљена

Војни аналитичар Владе Радуловић каже за Блоомберг Адрију да је инфраструктура за пријем нових војника у највећој мери већ припремљена.

- Спремне су касарне у девет центара за прихват нових војника. Војска Србије не би имала већих проблема око тога и да тај војни рок крене од сутра - наводи Радуловић.

Ипак, како додаје, остаје питање да ли Србија има довољан број официра и подофицира за обуку нових регрута. 

- Надам се да је и то питање у највећој мери решено - каже он.

Према његовим речима, иницијално се говорило о 10.000 регрута годишње, распоређених у четири класе, али се сада разматра повећање на 20.000 регрута, односно око 5.000 по класи. Када се томе дода да генерација броји између 30.000 и 35.000 младића, а да ће и девојкама бити омогућено добровољно служење, потенцијално је реч о 40.000 младих људи годишње.

- То је већ озбиљнији изазов и поставља питање да ли ће моћи годишње да се обучи толики број војника - оцењује Радуловић.

Трошкови служења и војни буџет

Буџетом за 2025. годину, за увођење војног рока планирано је нешто више од 10 милијарди динара или око 86 милиона евра. Међутим, како каже Радуловић, није јасно колико је тачно новца неопходно за обавезно служење војног рока, што отвара питање финансирања и "да ли је управо то разлог за померање почетка служења на 2026. годину".

Он наводи да трошкови, између осталог, укључују основне услове живота у касарни - постељину, кревете, есцајг, кантине и оброке - али и униформе, пушке и додатну опрему.

- Остаје отворено питање да ли је 10 милијарди динара довољно, у зависности од броја регрута - каже Радуловић.

Како наводи, разматра се и висина накнаде за регруте, тзв. војнички динар, и то да ли ће таква накнада бити симболична или у висини минималне зараде, како је раније најављивано.

- За разлику од прошле године, сада постоје сви капацитети за служење војног рока, али остаје да се измени законска регулатива јер то није још прошло скупштинску процедуру. Такође, чека се и усвајање буџета за 2026. и средстава за војску, а све зависи и од друштвено-политичких дешавања у земљи.

Рекордан буџет за одбрану

Буџет Србије за одбрану у 2025. години био је рекордан и износио је 261,8 милијарди динара (око 2,2 милијарде евра), што је више од четири пута већи износ него у ребалансу буџета за 2024. и представља 2,53 одсто БДП-а. Највећи део новца био је усмерен за опремање Војске Србије, као и куповину машина и опреме. 

Уз увођење војног рока, важну улогу у расту буџета имају и велике набавке наоружања, укључујући куповину француских борбених авиона "рафал" и уговоре са Израелом. Тако је за опремање војске одређено 55 милијарди динара или око 466 милиона евра.

Ту се, између осталог, помињала изградња објеката и инфраструктуре у Панчеву, Прибоју и Нишу, за које је било планирано око две милијарде динара, као и око 1,8 милијарди динара за изградњу војног објекта посебне намене.

За 2026. годину раније је планирано додатно повећање за опремање Војске Србије - чак 81 милијарда динара (око 686 милиона евра).