УЖАСИ ЗБОГ КОЈИХ ЈЕ ЦЕО РЕГИОН ДРХТАО: "Дара из Јасеновца" приказала језиво малтретирање Срба, ово је свима остало у сећању (ФОТО)
Дара из Јасеновца је српски филм из 2021. године по сценарију Наташе Дракулић у режији Предрага Антонијевића.
Биоскопска премијера одржана је 22. априла исте године, на Дан сећања на жртве холокауста, геноцида и других жртава фашизма у Другом светском рату.
Не смемо да заборавимо ХРВАТСКЕ ЗЛОЧИНЕ пре "Олује": Шта је претходило највећем ЕТНИЧКОМ ЧИШЋЕЊУ након Другог светског рата?
ДАНАС ПРАВОСЛАВНИ ВЕРНИЦИ СЛАВЕ СВЕТОГ ИЛИЈУ: Један од најпоштованијих светаца код Срба - урадите ОВО да вас здравље прати целу годину
ЈУТРО СУНЧАНО, А У ТОКУ ДАНА ОБРТ! Чека нас промена времена, ови делови Србије су на УДАРУ
Филм је дубоко потресао јавност како у нашој земљи, тако и у целом региону. Аутентични приказ ужаса који су почињени српском народу у злогласном логору многи су коментарисали месецима.
Подсетимо, радња говори о страдањима српских, јеврејских и ромских мушкараца, жена и деце у логору смрти Јасеновац у доба Независне Државе Хрватске, током Другог светског рата.
После хрватско-немачке офанзиве на Козари, локално становништво завршава у концентрационим логорима.
Међу њима је и десетогодишња Дара са својом мајком и два брата. О судбини оца не знају ништа. Ужас који ће преживети преко Јасеновца до логора Стара Градишка учиниће да Дара одрасте преко ноћи. Дарину мајку и старијег брата убијају, а смисао њеног живота постаје да сачува живот млађег брата.
Многа деца из логора Стара Градишка одвожена су у домове широм НДХ или смештена по породицама, али је велики број деце убијен или преминуо од последица изузетно тешких услова живота у логору.
Дарина судбина је судбина једног детета Козаре и кроз њу је испричана судбина деце Јасеновца, а оно што су преживели не сме никада бити заборављено. Сви догађаји у филму писани су на основу аутентичних сведочанстава преживелих логораша.
"Да ли се зло рађа или гаји"
Татјана Кецман имала је улогу озлоглашене часне сестре у филму "Дара из Јасеновца".
Она је својим хладним погледом добила пажњу свих, а онда је открила шта је било потребно да добро одигра овај лик.
- Те светле очи и костим су радили за мене. Први пут када сам се на костимксој проби обукла сам схватила да ће то бити океј, поверовала сам да ћу успети негде да направим тај лик. Оно што је можда мени било најтеже - никада се не зна да ли се зло рађа или се гаји и залива. Када ми бранимо лик, да бисмо што боље одиграли, волимо знати шта се дешавало са том особом пре – зашто је постала таква. Плашила сам се да у свом изразу не будем досадна и изгледа да сам у томе и успела - изјавила је Татјана Кецман.
Ко је био Љубо Милош који је заробљеницима резао ребра
Љубомир Љубо Милош био је рођак Макса Лубурића, који га је поставио за команданта логора у Јасеновцу. Од стране логораша, Љубо Милош је био упамћен као крволочни манијак и садиста.
Милош је лично био одговоран за безбедност хрватског политичара Влатка Мачека током његовог заточеништва у логору, од 15. октобра 1941. до 15. марта 1942. Једном га је Мачек питао да ли се плаши божје казне за злочине које је починио у логору. Милош му је одговорио:
- Немојте ми ништа говорити. Знам да ћу за све што сам починио у паклу горети. Али ћу горети за Хрватску - говорио је он.
Од стране логораша, Љубо Милош је био упамћен као крволочни манијак и садиста. Тукао их је кундацима док су стајали у стројевима. Пуцао је увек на већу групу како би их што више поубијао.
Милош је почетком 1942. премештен у логор Ђаково, али се вратио у Јасеновац и преузео дужност заповедника логора у пролеће. Чинило се да се такмичи са осталим официрима ко може да мучи и убије више талаца.
Често се облачио у белу одећу и претварао се да је лекар пред болесним таоцима. Понекад би таоце који су молили да буду лечени саслушао и потом их заклао. Углавном је то радио на Јеврејима, којима је поред грла, резао ребра и отварао стомак, што је називао "ритуално клање Жидова".
Чувени "Србосјек"и маљ
Посебну језу код гледалаца, али и извесну запитаност над тим да ли су сва зверства од (не)људске руке, која су у филму приказана, заиста могућа, изазвале су многобројне сцене које приказују најстрашније видове тортуре логораша, које се готово увек завршавају смрћу.
На филму је између осталог као један од многобројних начина мучења логораша приказан и омражени "србосјек" - врста ножа којим су клани логораши хрватских концентрационих логора током Другог светског рата.
Поред србосјека, у појединим сценама приказан је и још један "чувени" усташки алат за убијање логораша - маљ.
Убијање маљем у главу било је један од најчешћих видова масакрирања заточеника у усташким логорима, како је истакао и др Гидеон Грајф, главни истраживач Института за холокауст "Шем олам" у Израелу, који је радио студију "Јасеновац, Аушвиц Балкана".
Хијене смрти
Немилосрдбост и безрезервна оданост болесној идеологији били су рецепт за успешно управљање концентрационим логорима током Другог светског рата. Веома често су у нацистичкој Немачкој, али и усташкој НДХ надзорнице логора биле жене, које се по суровости ни по чему нису разликовале од мушкараца. Звали су их хијене смрти.
Понекад су биле и екстремније и спремније на радикалније потезе. Свирепост, суровост и одсуство саосећаности лебдели су у свој најгорем издању и над Старом Градишком.
Усташку управу женског дела концентрационог логора у Старој Градишки сачињавале су логорница Маја Буждон и "дужноснице": Милка Прибанић, Божица Обрадовић и Нада Лубурић. Логораши су их описали речима "Пљачкале су и одузимале све од заточеница. Тукле су, кажњавале, бацале у самице и саме убијале за ситницу".
Дара у средњим школама?
Министар просвете Бранко Ружић најавио је да ће предложити да филм "Дара из Јасеновца" постане део школског програма.
- Предложићу да већ од септембра уведемо приказивање филм "Дара из Јасеновца" у средњим школама - навео је он.
- Управо због оних који говоре да се наш школски програм не бави довољно Јасеновцем, мада то није тачно - рекао је Ружић.