УЗМИ МЕ БОЖЕ, НЕ МОГУ ВИШЕ: Пао је с крузера, а онда је 29 сати ПРЕЖИВЕО у мору пуном ајкула

Наредних 29 сати провео је на отвореном мору међу ајкулама и неким чудом успео да преживи. То чудо описао је у својој новој књизи.

У воду је упао када се нагнуо преко ограде да повраћа. У том тренутку на кратко је изгубио свест и пао преко ограде. Након неколико сати у води већ почео да осећа јаку жеђ. Деветнест сати био је у води када је добио прву назнаку да је можда близу копна. Изнад његове главе пролетео је галеб и срећом га тргао из полусна у који је почео да тоне. Птица се неколико пута и спустила до њега, удариивши га по глави. Тада је почео да смишља план као да га убије, када се друга, већа птица устремила на њега и изребала га по носу и лицу. У последњем тренутку окренуо је главу да ми не ископа очи, али крв је кренула да липти низ његово лице.

Крвав се тресао и размишљао како ће да прегура ноћ која се ближила. На копну у том тренутку, друга екипа спасилаца спремала се да крене у нову потрагу за њим.

Двадесети сат у води галебови више нису били проблем, али јесте медуза. Јак бол који му је медуза нанела, пратила је и тако јака дрхтавица да је морао једном руком да држи вилицу.

Тада је угледао кану. Двојица индонежанских дечака седела су у њему. Почео је да их дозива. Пружао је руку к њима када је изгубио контролу над својим телом и почео да тоне у воду. Тада је схватио да су дечаци били само илузија и да се његово уморно тело поиграло са њим. Полседњим атомима снаге успео је да исплива на површину. У том тренутку језик му је отекао толико да није могао да гута и слабо је видео. Покушавао је да држи главу изнад воде и избори се за ваздух. Од груди до стопала није осећао ништа.

Видео је светла у даљини за која је био сигуран да су села, али није имао снаге да полива до тамо. Двадесет други сат у води почео је да размишља о смрти и како је изневерио жену и децу. Све теже је држао главу изнад воде и чинило му се да ће да се успава. Поново је халуцинирао да види брод.

Двадесетчетврти сат почео је да осећа јаке болове у свим деловима тела и да чује гласове у глави. Јављају се јаки грчеви.

На копну, вести о потрази се проширила. Тони Eltherington, једна од најискуснијих капетана у том делу Тајланда укључио се у потрагу.

У мору, Бет поново има халуцинације. Видео је брод са ког је пао у море и своје пријатеље који су се вратили по њега. Наравно, ничега није било, али у стању у коме је био, сваки покушај да почне да плива значио је да тоне. Пуних 25 сати у води учинили су своје и изморили га до граница издржљивости.

Пут до површине воде деловао је као вечност. Ипак, успео је још једном да исплива.

У 27. сату на отвореном мору, сам и уморан, чуо је у глави глас своје жене Аните. Почиње да фантазира да ће се закачити за удицу неког рибара и да ће тако спасити себе.

Сат времена касније, поново је потонуо. И поново је уз много муке и труда успео да се докопа ваздуха. Више ништа није видео јасно. Црне тачке биле су му пред очима. У себи је почео да говори "узми меБоже, не могу више". Поново је падао у воду. У једном моменту чак му се учинило да је видео црни крст како плута изнад воде. Како се тај крст приближавао тако је схватио да не халуцинира, то је заправо био доњи део брода. И то брода капетан Eltherington који га је тражио са својом екипом.

Спасиоци су стигли у последњи час када Брет више није могао да изџи борбу за ваздух.

Одвезли су га на копно где су га пријатељи сачекали уз сузе радоснице. Његово здравствено стање било је изузетно лоше, а опоравак је тграјао данима.

Један од експерата који је кренуо у потрагу за њим рекао је да би 999 људи од 1.000 на његовом месту умрло.