У СУСРЕТ НАЈРАДОСНИЈЕМ ХРИШЋАНСКОМ ПРАЗНИКУ: Васкрс или Ускрс, Христос васкрсе или воскресе - шта је правилно рећи?
Језичка недоумица која мучи многе
Ускрс је међу верницима познат као највећи хришћански празник, а међу филолозима и љубитељима језичких недоумица као дан кад се покреће највише расправа око тога како се шта каже.
СУТРА ЈЕ НАЈЛЕПШИ ХРИШЋАНСКИ ПРАЗНИК: Не заборавите венчић и звонце за своје малишане али и гранчицу овог дрвета
КО КАЖЕ ДА ЈЕ ПАС ЧОВЕКОВ НАЈБОЉИ ПРИЈАТЕЉ: Куд Миладин, ту и његов петао - његово једино и одано друштво
ПРИЧА О БАКИ ДЕСИ РАСТУЖИЛА ЈЕ ЦЕЛУ СРБИЈУ, САДА ДОБИЈА НАСТАВАК! Појавила се Нађа и нуди јој да постане део породице
Христос воскресе, Христос васкрсе, Христос васкрс, Христос васкресе или Христос воскрсе - знате ли шта је правилно?
Да решимо одмах све дилеме, оно што је најважније јесте да честитате искрено. Такву честитку прихватиће сваки истински верник, како год да сте је формулисали, па макар то било и "западњачки", односно "католички" - срећан Ускрс.
Сви други облици су настали под утицајем културних и временских традиција који су се укрштали на овим просторима, па је тако "Ускрс" српско народно име, Васкрс стари српски књижевни и црквени назив, а Воскресеније данашње српско црквено.
Али шта на све ове недоумице каже граматика?
Према општеприхваћеном речнику Матице српске, најправилније би било рећи: "Христос васкрсе", међутим, сасвим је у реду и "Христос воскресе".
Како је онда настала највећа језичка дилема у Србља - Васкрс или Ускрс? Да кренемо испочетка…
Изворни облици речи као што су Васкрс, Васкрсеније, Васкрснути, Васкрсе потичу из старог српког црквеног и књижевног језика. Ове речи у преводу означавају ускрснуће, односно устајање из мртвих и поновно оживљавање.
Такозвани српскословенски језик, односно српска редакција старословенског језика, настала је у време када су Срби примили словенско богослужење и словенску писменост, током 10. века. Од тада па до првих деценија 15. века, Срби су поменуте речи изговарали са полугласником иза почетног "В", а од 15. века па надаље изговарају их са "А". Дакле то је реч Васкрс.
Негде од средине 18. века до данас рускословенски језик се употребљава у Српској православној цркви као званичан црквени језик. У том црквеном језику речи о којима говоримо изговарају се на руски начин, са "О" у првом слогу, Воскресеније, Воскреснути, Воскресе.
Реч Ускрс, с друге стране, припада српском народном језику, у којем је у веома давно време почетно "У" добијено од старог почетног "В".
Да је разлика између речи Ускрс и Васкрс заправо политичког карактера пише у Српском језичком приручнику, чији су аутори Павле Ивић, Иван Клајн, Митар Пешикан и Бранислав Брборић. Ту каже да постоји велики број хрватских речи чије преузимање не долази у обзир, али и да је број таквих речи донекле и вештачки повећан последњих година, политички мотивисаним (мада сасвим ненаучним) тврдњама да је тобоже "домовина" хрватски, а само отаџбина српски, или да "хрватске" облике Ускрс, ускршњи треба заменити "српским" Васкрс, васкршњи.
Ипак, у Правопису српског језика пише да, иако се обе речи користе у српском књижевном и наративном изразу, извесне разлике постоје. Оне су стилског карактера, па је тако префикс "вас" свечанији, а префикс "ус" припада стилски неутралном стандарду.
Тако да је потпуно исправно и у духу нашег српског језика и православља честитати и Усркс, као и Васкрс.