Како ваздух у Србији више није загађен? Да ли је КОШАВА РЕШИЛА СВЕ ПРОБЛЕМЕ или је у питању превара?
Како се променио критеријум загађености ваздуха?
Проблем загађења ваздуха у Србији Агенција за заштиту животне средине (СЕПА) "решила" је тако што је ублажила критеријуме за класификацију загађења суспендованим ПМ честицама, које су најопасније за људско здравље и које су кључни параматер загађења! Тако сада уместо да је ваздух "загађен", према актуелној класификацији, он је "прихватљив".
НИКАКО НЕ КУПУЈТЕ ОВУ РИБУ! Др Велебит упозорава да за потрошаче важи ОВО ПРАВИЛО
НА ПУЛМОЛОГИЈИ ВИШЕ НЕМА МЕСТА! Др Вучинић: Пацијенти свих узраста морају на кисеоник
РЕШЕНА НАЈВЕЋА МИСТЕРИЈА КОРОНЕ! Српски стручњаци дали одговор на питање које је мучило све
То се јасно види када се упореди табела из годишњег извештаја о стању квалитета ваздуха у Србији за 2019. годину и она актуелна која се сада налази на сајту ове Агенције.
У првој табели, коришћеној за извешај за 2019. годину, а која показује индекс квалитета ваздуха за период осредњавања од једног сата, квалитет ваздуха на присуство ПМ2,5 честица (микрограма по кубном метру) изгледа овако:
- "Добар" 15,01-30
- "Прихватљив" 30,01-40
- "Загађен" 40,01-90
- "Јако загађен" преко 90 (микрограма по кубном метру)
У табели која сада постоји на сајту Агенције, а у којој су наведени критеријуми за оцењивање, такође за период осредњавања од једног сата, све је далеко блаже, па рангирање квалитета ваздуха на присуство ПМ2,5 честица изгледа овако:
- "Добар" 15,01-30
- "Прихватљив" 30,01-55
- "Загађен" 55,01-110
- "Јако загађен" преко 110 (микрограма по кубном метру)
Простим поређењем две табеле, једне из званичног документа СЕПЕ, а друге са званичког сајта исте те државне Агенције, види се да су критеријуми, поготово за суспендоване ПМ честице ублажени! Ове честице иначе стручњаци називају невидљивим убицама, представљају смешу најгорих отрова у ваздуху које су толико мале да продиру у најдубље делове плућа, а према подацима Светске здравствене организације, одговорне су за око 4.000 смрти годишње у Србији.
На промене уочене на сајту Агенције за заштиту животне средине у одељку који се тиче квалитета ваздуха и тренутног праћења нивоа аерозагађења у Србији, указало је више невладиних организација и неформалних група грађана, попут Регулаторног института за обновљиву енергију и животну средину (РЕРИ), Београдске отворене школе (БОШ) и Групе грађана "Еко стража".
Био "загађен" сада је "прихватљив"
Сви они су упозорил је да је Агенција "без најаве и објашњења променила критеријуме за оцену квалитета ваздуха", па је од сада ваздух који је до недавно био оцењен као "загађен", квалификован као "прихватљив".
Како су указали, промене се односе и на квалитет ваздуха за вредности концентрације ПМ2,5 и ПМ10 честица, које, како показује извештај Агенције за заштиту животне средине, чине чак 77 одсто укупног удела загађујућих материја у ваздуху, а најопасније су за људско здравље јер поред респираторних, изазивају и кардиоваскуларне и малигне болести.
Подстимо, према званичном извештају, током прошле године, у свим градовима Србије у којима се мери присиство ових полутаната, ваздух је био прекомерно загађен управо услед високе концентрације ПМ10 и или ПМ2.5 честица.
У објави на својој Фејсбук страници поводом ових промена, “Еко стража” закључује да се проблем загађења ваздуха у Србији “решава тако што просто едитујеш табелу”, а на основу којих прописа је то Агенција за заштиту животне средине учинила, поставили су питање РЕРИ и БОШ.
Штуро саопштење
Како је и зашто дошло до ове измене која ће нам у неким наредним извештајима, ако измењени критерију остану, показати како заправо уоште не дишемо загађен ваздух, иако се, евидентно, трујемо свакодневно нарочито зими и ако се осим измене на пипиру заправо суштински ништа није променило? Агенција је тим поводом објавила на свом сајту штуро саопштење:
- Критеријуми који се данас могу пронаћи на сајту Агенције разликују се од оних који су коришћени у извештају за заштиту животне средине објављеном у септембру ове године. Ови критеријуми се, свакако, разликују и од оних које користи Европска агенција за заштиту животне средине која има значајно строжије стандарде за оцену квалитета ваздуха, а чија је сарадница и држава Србија – наводи се у саопштењу ове две организације.
Из Агенције за заштиту животне средине није било детаљних објашњења шта се и када догодило. Међутим, на њиховом сајту се, у одељку који се тиче ваздуха, у међувремену појавила вест у којој се покушава објаснити да су индекси који дефинишу мониторинг ваздуха различити од критеријума за оцењивање квалитета ваздуха.
- Мониторинг ваздуха се дефинише индексом CAQI (The Common Аир Quality Index), развијеним у оквиру пројекта Европске комисије (Еуропеан регионал девелопмент фунд). CAQI индекс, за разлику од критеријума за оцењивање квалитета ваздуха, није обухваћен ниједном законском регулативом у Републици Србији. Индекс представља механизам на основу којег се широј јавности може на једноставан начин ставити на располагање правовремена и општа информација о квалитету ваздуха у реалном времену, у циљу подизања свести о заштити животне средине – пише у тој вести на сајту Агенције.
Додаје се да Агенција за заштиту животне средине "презентује резултате аутоматског мониторинга квалитета ваздуха у реалном времену", те да се ради о "прелиминарним, неверификованим вредностима параметара квалитета ваздуха", док су "верификоване вредности и оцена квалитета ваздуха у агломерацијама и зонама дате у Годишњем извештају о стању квалитета ваздуха у Републици Србији".
Суспендоване ПМ честице су прашина мања од 10, односно 2,5 микрометара, која представља смешу дима, чађи, киселине и тешких метала, а настаје комбинованим утицајем грејања, индустрије и саобраћаја. Ове честице због своје величине представљају велику опасност по здравље, јер се дуго задржавају у ваздуху и могу продрети до крвотока и плућа, где изазивају велике здравствене проблеме.
Према најновијем извештају СЗО "Стање глобалног ваздуха 2020", загађеност ваздуха било је четврти водећи фактор ризика за превремену смрт у свету, чинећи скоро 12 одсто свих смртних случајева, са више од 6,67 милиона само у 2019. години. У Србији, према подацима СЗО, само од прекомерне концентрације ПМ2,5 честица превремено умре око 3.600 људи, а више од половине тог броја су прерано умрли становници Београда.