Важне вести за просвету и науку, а тичу се новца: Огласио се Скупштински одбор

Државни секретар у Министарству просвете Борко Петровић на седници Одбора рекао је да је укупан предлог буџета за 2026. годину око 425 милијарди динара, заједно са свим изворима финансирања, од којих су 318 милијарди приходи примања из буџета, а 107 милијарди су остали извори.

Истакао је да је то повећање за око 13 одсто у односу на буџет за 2025. годину тог министарства.

Петровић је истакао да је Предлог буџета Министарства просвете за 2026. годину сачињен на основу обједињених предлога буџета свих индиректних корисника министарства који су у систему СПИРИ, а то су 1.302 основне школе, 454 средње и шест школа од посебног интереса, као и 45 установа ученичког и студентског стандарда.

Он је образложио да су школарине самофинансирајућих студената око четири милијарде, материјални трошкови и расходи за запослене у високом образовању су око 3,6 милијарде, док су расходи запослених у ученичким и студентским стандардима око 57 милиона.

Петровић је додао да је обезбеђење недостајућих смештајних капацитета у Нишу око 360 милиона, а да су плате за основно образовање више од 24 милијарде, за средње образовање око 12 милијарди, за високо образовање више од 10 милијарди.

-То је укупно око 40 милијарди, што је укупан део плата, подиже на 90 одсто укупног буџета. Инвестиције износе око 9,5 милијарди, што је око два одсто, указао је Петровић.

Међу највећим инвестицијама Министарства просвете издвојио је подршку интеграцији у европски образовни простор, за шта је предложено готово 1,5 милијарде, а затим је међу инвестицијама повећање доступности образовања и васпитања, превенција, осипање, дискриминације као и образовање на језицима националних мањина, за шта је Предлогом буџета издвојено 17,2 милиона.

Додао је да је за подршку програму дигитализације опремљено 31.500 дигиталних учионица, као и да је набављено 28.125 рачунара за рачунарске кабинете, као и 265 паметних табли.

-Заступљеност дигиталних учионица у основним школама је довољна за извођење наставе свих предмета, за већину наставе, док су учионице у средњим стручним школама спорадично дигитализоване. Процењено је да школама је потребно више од 49.000 рачунара да би се обезбедио минимум наставе на рачунарима, што кад се упореди са бројем набављених рачунара, недостаје још око 20.000, навео је Петровић.

Подсетио је да је успостављен систем за подршку ученичким и студентским стипендијама, као и систем за финансијско планирање и праћење извршавања, а обезбеђено је и континуирано одржавање и функционисање свих постојећих система.

Током 2026. године биће настављена набавка опреме и даља дигитализација процеса образовања у складу са расположеним средствима, навео је Петровић и подсетио да је за националну читанку, која је изашла, издвојено 120 милиона.

Државна секретарка у Министарству науке, технолошког развоја и иновација Марија Гњатовић навела је да планирани буџет за 2026. годину за то министарство 39,6 милијарди динара, што је повећање у односу на 2025. годину за 8,55 одсто.

-Предложена средства за 2026. годину за реализацију активности у оквиру Министарства науке, технолошког развоја и иновација су и изнад лимита дозвољених средстава Министарства финансија за 2,4 милијарде динара, а највећи износ средстава је на следећим програмским активностима, треба поменути свакако подршку реализације општег интереса у научно-истраживачкој делатности, која подразумева реализацију свих програма и закона о науци и истраживањима, и предвиђени износ за реализацију ове програмске активности је 28 милијарди динара, рекла је Гњатовић.

Навела је да је износ за фонд за иновације на делатност око 1,8 милијарди динара, док је по питању Фонда за науку Министарство остаје на истој вредности као у претходнојм буџету години.

-Значајна активност и значајан износ средстава издвајају се и за подршку у школовању и усавршавању младих талената, 1,1 милијарди. Пројекти који се односе на програмске активности које се односе на учешће у европским пројектима, посебно у Хоризонте Европа, у износу од 5 милијарди и 40 милиона динара, рекла је Гњатовић.

Истакла је и да је значајније повећање предвиђено код реализације програмске активности која се односи на подршку раду предузећа за нуклеарну сигурност, односно за нуклеарне објекте Србије а, како је рекла,до повећања од 100 милиона динара долази из разлога што се сада започиње процес реализације санације нуклеарног отпада од почетка 2026. године.

Гњатовић је указала да је смањење буџета преедвиђено у подршци раду јединице за управљање пројектима, с обзиром да је један од пројеката у којем се они баве завршен.

-Што се тиче подршке раду Фонда за иновације на делатност, остајемо на истој вредности као што је било прошле године. Подршка раду Центра за промоцију науке, благо повећање у односу на претходну годину. Што се тиче научно-технолошких паркова, углавном смо на истим вредностима у односу на претходну годину. Онда имамо ове године и отварање Научно-технолошког парка у Крагујевцу, те ту имамо значајно повећање у односу на претходну годину, навела је.

Гњатовић је рекла да је одређено смањење буџета предвиђено и на програмској активности и подршку раду Био4, али да је то планирано и претходних година за 2026. годину с обзиром да је завршена прва фаза у припреми реализације овог пројекта током ове године.

Извор: Танјуг