ВЕЛИКА ЧАСТ ЗА СРБИЈУ: Наше букове шуме номиноване за светску природну баштину
Планирано и насељавање животињских врста које су некада обитавале на тим просторима
Букове шуме у оквиру националних паркова Фрушка гора, Тара и Копаоник номиноване су за добра светске природне баштине. Ово престижно звање уврстиће и Србију са још 12 европских земаља у склоп прекограничног добра "Древне и нетакнуте букове шуме Карпата и других региона Европе".
НОВЕ МЕРЕ ВЛАДЕ СРБИЈЕ: Ношење маске у ЗАТВОРЕНОМ ПРОСТОРУ постаје обавеза
Почела је да се облачи, а онда се чуло само "Креће..."! Докторка херој из Београда породила комшиницу код куће
ОВО СУ МОГУЋА ПРАВИЛА ЗА ЛЕТОВАЊЕ У СРБИЈИ: Следе строге казне ако се не буду поштовала
Чисте и мешовите шуме букве расту и доминирају једино на еворопском континенту. Уједно је и најзначајнији листопадни шумски екосистем северне хемисфере па је његова заштита проритет како би се екосистем букових шума очувао за будуће генерације.
- Има више од 100.000 редних букових застоја на нивоу Европе који су подељени у неких осамдесетак сегмената. Налази се око 40 заштићених природних добара која су смештена у 12 држава. У овом циклусу номинација, ушло је десет нових држава, како би се те површине под редним буковим застојима због њиховог гено фонда и био фонда, због заштите за будуће генерације, ставио под још један вид заштите, односно под окриље Унескоа - наводи извршни директор Националног парка Копаоник Предраг Шумарац.
Статус резервата природе у Србији прво су добиле букове шуме јер су у наведеним националним парковима екосистеми остали очувени и нетакнути у прашумском облику.
- Урадили смо припремне радње 2019. године око избора застојине, дефинисања потребних услова са Заводом за заштиту природе Србије и све оне техничке ствари које смо требали да одрадимо по препоруци Унескоа, односно њихове Канцеларије за заштиту природне баштине - додаје Шумарац.
У питању је локалитет Козјиа стена који је под првим степеном заштите и као такав је до сада подразумевао посебне третмане и режиме заштите.
- У будућности, надамо се, кад кандидатура успе, то ће подразумевати још неке нове мере заштите и управљања све у складу са неким међународним и интернационалним легислативама - напомиње извршни директор за чување заштићеног подручја Мирко Дугалић.
План подразумева и насељавање животињских врста које су некада обитавале на Копаонику.
- Ради се о дивокози на чијој репродукцији радимо претходних година. Пројекат је, надам се, у некој завршној фази, тако да ћемо и сам тај простор Козијих стена који ће ући на ову листу, обогатити још једном племенитом животињском врстом - најављује Дугалић.
Пре мање од месец дана на Копаонику је поново настањен европски јелен. Иако су чисте и мешовите букове шуме Копаоника идеално станиште ове животињске врсте, последњи пут се помиње у радовима Јосифа Панчића крајем 19 века.