Велики српски сабор у Улму: Наступило 14 КУД-ова из Немачке, Аустрије, Швајцарске и Републике Српске
Јуче је у Улму, граду у немачкој покрајини Баден Виртемберг, одржана традиционална смотра српског фолкора, једна од највећих манифестација српске културе и традиције у западној Европи.
Организатори смотре су српско удружење Свети Николај српски из Улма и истоимено културно-уметничко друштво.
У овом лепом немачком граду, познатом по највишој катедрали у Европи, у којем живи бројна српска заједница, јуче се окупило више од хиљаду Срба, који су уживали у играма и песмама фолкорних ансамбала из Немачке, Аустрије, Швајцарске и Републике Српске.
А у паузама у програму спортском халом у Улму, вило се коло у које се хватало и по више стотина људи.
-Наше смотре су тематске. Овогодишња, која је окупила 570 играча фолкора, посвећена је династији Немањића и 850 година од рођења Светог Саве - каже Јелена Шимуновић, кореограф и уметнички руководилац културно-уметничког друштва Свети Николај српски, која већ десет година овај захтевни посао обавља без икакве надокнаде.
Између сваке од тридесетак тачака, водитељка програма читала је текст који је саставила Јелена Шимуновић а који је окупљене подсећао на историју, резултате и значај владара из најпознатије српске династије.
Србима окупљеним у Улму представили су се КУД "Свети Николај српски" из Улма, КУД ФМД "Извор" из Сент Галена, Српски православни фолкор из Нирнберга, СКСК "Слога" из Штутгарта, СКУ "Свилен конац" из Инголштада, КУД "Острог" из Инсбрука, КУД "Мост" из Братунца, КУД "Свети Сава" из Аугсбурга, СКЦМ "Јелек - Никола Тесла" из Минхена, КУД "Младост" из Нирнберга, КУД "Коло" из Минхена, SSKUD "Јован Јовановић Змај" из Фелдкирха, КУД "Острог" из Инсбрука, Српски културни центар из Синделфингена и СКЈ "Нова генерација" из Шандорфа.
Позорницом су се смењивале народне ношње и игре из Сарајевског поља, са Косова и Метохије, из Босилеграда, Шумадије, Власине, Лесковца, Јасенице...
У име Скупштине Србије, фестивалу фолкора у Улму присуствовали су народни посланици Душан Марић, председник Парламентарног форума Република Србија - Република Српска и Драган Станојевић, председник Одбора за дијаспору и Србе у региону Скупштине Републике Србије.
Њих двојица су на позорници развила већ чувену заставу Србије, која се вијорила на Кајмакчалану, Газиместану, Великом Виторогу, Динари, Романији, Карпатима, Дурмитору, Чврсници, Мачковом камену, Копаонику, Шар планини, у Пећкој патријаршији, Јасеновцу, Грачаници, у Москви, Минску, Бакуу, Варшави, Виљнусу, Катару....
Марић је председнику удружења Свети Николај српски Александру Лукићу поклонио камен са Кајмакчалана.
-Видео сам много смотри фолкора, али овакву нисам. Ви сте понос и благо Србије, Републике Српске и српског рода. Овде се на сваком кораку осећа љубав према Србији и Српској - рекао је Марић у свом обраћању окупљеним Србима.
Са њим се слаже и Ђорђе Милановић, председник Уније српске дијаспоре у Италији.
-Била је част и понос вечерас бити Србин у Улму. Био је ово океан лепоте, испуњен младошћу, игром и љубављу према традицији и отаџбини Србији. У другој половини јуна ми у Италији организујемо Бројаницу, чувени фестивал фолкора и имаћемо тежак задатак да будемо на нивоу организатора данашње смотре народног стваралаштва.
