ВЕРНИЦИ ПОСВЕДОЧИЛИ МНОГИМ ЧУДИМА: Реплика Богородичине иконе са Атоса налази се у манастиру Месић (ФОТО)
Неколико пута рушен до темеља и обнављан, манастир Месић један је од најстаријих црквено културно-историјских споменика у земљи
Поток Месић, који извире у шуми, испод такозваног црног врха, у близини Вршца заслужан је за назив манастира једног од манастира Српске православне цркве.
ГРАД ВЕЛИЧИНЕ ОРАХА: Невреме у Новој Вароши - причињена материјална штета (ФОТО)
"КАД ЋЕ ПЉУСАК, ПИТАМ?" Грађани исцрпљени због данашњих 40 степени, на урнебесан начин прижељкују КИШУ (ФОТО)
ЛЕКОВИТИ ИЗВОРИ У СРЦУ ШУМАДИЈЕ: На место посвећено великој светитељки људи већ ГОДИНАМА долазе по оздрављење и ЧУДО (ФОТО)
Све до 1952. године манастир Месић је био мушки манастир. Те године постаје женски, што остаје до данашњих дана.
Оснивање манастира Месић
Према званичним подацима, манастир је основан током 15. века. Ипак, о настанку манастира постоје два предања, која га датирају у 11, односно у 13. век.
Старије предање вели да је саграђен још 1033. године и да су за то били заслужни ученици Светих Ћирила и Методија.
Постоји још једно предање о настанку ове светиње. Према њему, за градњу манастира Месић заслужан је свештеномонах Арсеније Богдановић. Њега је још 1225. године лично Растко Немањић, тада монах Сава, послао са Свете Горе, како би био на челу овог манастира као игуман.
Током каснијих истраживања, дошло се до закључка да је ипак старије предање о оснивању вероватније. Вођени том претпоставком, стручњаци су закључили да су манастир Месић основали следбеници Ћирила и Методија, а да је свештеномонах Арсеније обновио ову светињу два века касније.
Крајем 15. века, манастир обнављају свети деспот Јован Бранковић и његова мајка Ангелина. О томе, поред осталог, сведочи и трећи слој фресака који је откривен током истраживања.
Нажалост већи део фресака је уништен - први пут након паљења манастира од турских окупатора, а потом и крајем 18. века, приликом изградње звоника.
Реплика Богородичине иконе „Достојно јест“ из Кареје на Светој Гори налази се у овом банатском манастиру и израђена је 1803. године. Иако се не зна ни ко је аутор, ни ко ју је донео у манастир Месић, постоје сведочења о бројним чудима која се везују за ову икону.
Страдање и обнова
Након што су турски војници ушли у Банат, 1522. године, осим што су опљачкали и запалили манастир Месић, они су свој бес искалили и на монасима. Млађи су били одведени у ропство, а старији монаси су убијени.
Манастир је поново страдао када су турске снаге протеране са подручја Баната почетком 18. века. Потпуно исто се догодило са монасима као и приликом доласка турских војника. Старији монаси бивају убијени, а млађи одведени у ропство.
Прва значајнија обнова манстира се збила недуго након склапања Мира у Пожаревцу, 1718. године. Тада је на челу манастира био јеромонах Мојсије Стефановић, који је ту дошао из манастира Крушедол. Захваљујући његовом ангажовању, руска царица Јелисавета Петровна се писаном граматом обавезала да ће слати годишњу помоћ овом манастиру. Будући да је лично ишао да затражи помоћ од руске царице, том приликом је јеромонах Мојсије донео и значајне иконе, књиге и остале реликвије из царске Русије.
Поред тога што је манастир опљачкан, он је и спаљен и практично опустошен током Аустријско-турског рата 1738. године. Срећом, убрзо је обновљен, захваљујући поновном ангажовању јеромонаха Мојсија, који је био тадашњи игуман.
Тада су зографи, који су били специјализовани за византијско фреско сликарство, били ангажовани за осликавање манастира Месић.
Крајем века, немачки архитекта Блобергер израђује нацрт за обнову ове Светиње и уводи значајне барокне елементе, што је нарушило карактеристике Рашке школе српске архитектуре, по којој је манастир раније био препознатљив. Том приликом и раније фреске бивају прекривене са два слоја малтера, а замењују их фреске израђене у барокном стилу.
Касније је манастир обновљен још неколико пута.
Од 1946. године се налази под заштитом државе, као један од најстаријих црквено културно-историјских споменика у земљи.