"ВИДЕЛЕ СУ МИ СЕ КОСТИ, НИСАМ ИМАЛА СНАГЕ НИ ЗА ШТА": Потресна исповест младе Бранке о паклу анорексије
Читава Бранкина борба почела је наизглед безазлено.
Широм света чак 70 милиона људи бори се с једним од најчешћих поремећаја исхране - анорексијом. Међу њима је била и Бранка Лазић, девојка која је до своје 17. године живела у страху од ваге, бројки и килограма, а та стрепња резултирала је булимијом.
"ПОПИЛА САМ ЛЕК ОД УЗБУЂЕЊА": Добитница стана у наградној игри "Узми рачун и победи" отворила душу
ПЉУШТЕ ПОХВАЛЕ ЗА СРБИЈУ! Аустрија објавила ВЕЛИКУ РЕПОРТАЖУ о нашој земљи: Јаке речи одјекују Европом (ФОТО)
ГОРИ КАМИОН НА АУТО-ПУТУ КА НИШУ! Саобраћај обустављен, екипе хитно изашле на терен (ФОТО)
- Све кости су ми се виделе. То је стварно страшно било. Носила сам величину одеће коју сам носила кад сам била трећи или четврти разред, а у неким случајевима ми је и та величина била велика. Када сам стигла на 38 килограма, осетила сам да не може даље, да не може доле, јер тело је исцрпљено. Нисам имала снаге ни за шта - испричала је Бранка.
Додаје да је у том тренутку себи изгледала "издефинисано", што је била једна од највећих замки овог поремећаја.
Читава њена борба почела је наизглед безазлено. Слушала је коментаре који пристижу из окружења и схватила да мора нешто да промени.
- То почне углавном од тога како окружење види ту особу. И код мене је почело тако што сам била крупнија у школи и кренуле су шале: "Јао, ти си дебела", "Само једеш", "Погледај на шта личиш", не само од пријатеља већ и породице - каже она за Прву.
Тако је одлучила да њен типичан доручак буде свега 20 или 30 грама освених пахуљица, мало лана и вода.
- Увек сам размишљала о томе колико ћу појести, да ли ће ми бити много. Нисам могла нормално да легнем да спавам ако не урадим нешто што сам себи зацртала за тај дан, на пример, да све буде сложено "под линију" или ако имам да урадим пет задатака, па не урадим пети, мучим се целу ноћ. И онда сам све повезивала са тим: "Аха, пет кила ћу се угојити" - објашњава Бранка.
Удружену са анорексијом готово свака друга особа развија и поремећај булимије, што се догодило и њој.
- Мени је заправо булимија била утеха због свих ствари у животу, што се тиче љубави, пријатеља, породице. Ето, тај период између факултета и краја школе, када сам схватила да се селим мењао ми се цео живот, била сам тужна и нисам могла да прихватим и једину утеху сам нашла у том преједању и повраћању хране. Када поједем колач на слављу, ја само размишљам када ћу изаћи одатле и отићи кући трчећи да то сагорим или, на пример, ако не смршам, нећу добро урадити контролни или ако не урадим вежбе тај дан размишљала сам како ће ми сутра бити лоше у школи. Све сам ствари повезивала с изгледом, с тим килограмима, бројевима. Доста сам се плашила ваге, свако јутро сам се мерила кад устанем - испричала је она.
Додаје да често није имала снаге да дође од куће до школе, а када је напољу 30 степени, док је другима било врућина, њој је било хладно.
- И моји родитељи су мислили: "Ти си смршала јер су ти људи то говорили, није то анорексија" или на пример, кад сам мами рекла да имам проблем, булимију и да ми је потребна помоћ, она је негирала. "Ма дај, шта лупеташ? Немој молим те о томе да причаш, то су глупости", говорила ми је - присећа се Бранка.
"Она је мршава, хоћу да будем као она"
- Када дете родитељу каже: "Она је мршава, хоћу да будем као она", то је реченица кад родитељи треба да се запитају шта није у реду са њиховим дететом - сугерише Бранка.
Преломни тренутак је био када је осим килограма, приметила да губи и пријатеље, па и сопствени живот.
- Кад сам схватила шта ме заправо усрећује у животу, да су то људи око мене, који ме разумеју, моји пријатељи, породица. Схватила сам да ћу те људе поново изгубити као што сам их већ изгубила, а то ми стварно не треба у животу - објаснила је.
Након овог сазнања, уз подршку породице и јаку вољу успела је да победи анорексију.
- Појела сам цео доручак данас, имам снаге да учим и радим друге обавезе у току дана и добро се осећам. Задовољна сам својим телом и изгледом - закључује она.