"Викао сам да би нас чули да смо живи.." Овако је ватрогасац-херој спасио затрпане људе под земљом у околини Крагујевца - Драма која је дигла целу Србију на ноге
- Говорио је да га боли нога... А ја сам му рекао да ћути и да дише, да бисмо имали ваздуха - овако се одвијао разговор између ватрогасца и повређеног мушкарца који су јуче преживели хорор.
Они су остали затрпани у рупи дубокој 7 метара услед одрона који се догодио у месту Петка код Лазаревца.
Вишечасовна драма каква се не памти одвијала се јуче у насељеном месту код Лазаревца када је дошло до изненадног одрона земље, заробивши прво тројицу радника док су копали канал за топловод на дубини од неколико метара.
Храбар ватрогасац, не марећи за сопствени живот, спустио се у јаму како би их спасао.
Секунде су одлучивале између живота и смрти док се тло тресло испод њих. У тренутку када је схватио да се земља поново обрушава, млади ватрогасац је инстинктивно својим телом заштитио трећег унесрећеног, пружајући му кисеоник и штитећи му главу од смртоносног притиска.
За Telegraf.rs открива како је све почело и када је дошло до поновног обрушавања у којем је остао заробљен и он.
- Добили смо дојаву да се у насељеном месту Петка, код Лазаревца, налази повређено лице које је прекривала нека земља. То је била првобитна дојава. Ми смо, не знајући о чему се ради, кренули свакако са возилом које је намењено искључиво за техничке интервенције. Кад смо стигли на лице места, шеф и ја смо изашли да видимо о чему се ради. Он је решио да се то обезбеди, да не би дошло до урушавања земље, да се потуре неке наше мелесте, кукате и остало, али није приметио да је земља полако већ кренула, два лица су већ била унутра и помагала трећем којем је нога била заглављена. Ја сам то приметио и инстинктивно сам ишао доле да извучемо макар ту двојицу напоље - препричава храбри човек.
Иако је видео пукотине на земљи које нису слутиле на добро, одлучио је да се спусти и помогне мушкарцу који је остао затрпан.
Међутим, један тренутак непажње, а онда - катастрофа. Земља је попустила, одрон се сручио, а један мушкарац и ватрогасац нашли су се испод пола тоне земље.
- Сишао сам доле и рекао сам другој двојици мушкараца "изађите, ја сам одговорно лице, ово је мој посао". Ја сам очекивао да ће се нешто десити у тој мери у којој је кренуло, видео сам пукотине неке на земљи, али сам опет сишао дола да извучем њих двојицу. Они су почели да излазе, ја сам кренуо да копам ка том трећем лицу које је било заглављено. Он је комуницирао са мном, он се видео, цео и у том тренутку сам чуо да долази одрон и чуо сам остале како говоре "не, не, не, пази" и тако сам се ја само вратио благо уназад да покријем његову главу мојим телом и да му пружим неку подршку да на леђима држим све то што пада да би он могао да дише и тако је на крају и било - присећа се драматичних минута када је и његов живот био у ризику.
Успаничени су комуницирали један са другим, а повређени је, како каже јаукао на шта му је он одговарао "ћути, ћути и диши". У једном тренутку након вишесатне борбе осетио је руку колеге на својим леђима.
- На крају је дошло до тога да полако нестаје ваздуха и мени и њему. То је паника, човек не зна ни шта прича, он кука, боли га нога. Ја сам покушавао да га смирим. Викао сам да би нас чули да смо живи. Онда сам му рекао само "ћути, ћути и диши"и на томе се и завршило. Минуте су биле у питању. Ја сам имао заштитну опрему, па је мени било лакше, имао сам и шлем и све, тако да сам ја могао то да издржим на леђима, колико толико. У једном тренутку само се сећам да сам осетио руку колеге на леђима. Он је мене извукао, после су наставили да ваде њега. Спасили смо сву тројицу и опет кажем, уместо три сигурне смрти, колико би их било да су двојица остала доле без икакве опреме, без шлема да га ваде, ето, спасили смо се сва четворица - прича о крају драме која је дигла Србију на ноге.
Србија Данас/Телеграф