ЖЕНИ ИЗ ПЛЕМЕНА ЉУДОЖДЕРА РЕКАО ДА ЈЕ ЛЕПА И ПОЧИНИО ГРЕШКУ ЖИВОТА! Београђанину "пукла црна погибија" на Суматри, кад се пробудио, затекао га је ПАКАО
Једна сасвим (не)обична прича.
Виктор Лазић из Београда обожава и живи за путовања. Не она обична "инстаграмична" у европским престоницама, већ специфична и авантуристичка по удаљеним запећцима света, острвима и дивљим природама - са смештајем у локалним племенима.
Та љубав према путовањима донела му је и љубав живота, али и једно умало брачно искуство из ког је једва живу главу извукао.
ЗА ТИМСКИ ДУХ НА ТЕРЕНУ: Служба хитне помоћи у Панчеву добила униформе од Фондације Mozzart
УПУЋЕНО ХИТНО УПОЗОРЕЊЕ ВОЗАЧИМА: Сутра и прекосутра очекујте ледену кишу, ове три ствари обавезне!
БУДИМО ХУМАНИ! Мајка и ћерка страдале у пожару, потребан новац за САХРАНУ И ОБНОВУ КУЋЕ
Виктор Лазић открио је своју невероватну љубавну причу – од тога како је 2007. године са случајне свадбе у Индонезији од наметнуте жене бежао пуних 18 сати, до тога како је на острву Јава две године касније срео Иту, осам година млађу девојку којом се 2022. оженио у хаљини.
Виктор је као надалеко познат путописац прошао скоро читав свет и на једној од његових авантура десила му се баш филмска ситуација. Једва је извукао живу главу од изрежиране свадбе на Суматри.
Кажеш да је лепа, сутра се жениш њом
- То се догодило 2007. године у племену Батак. То је народ некадашњих људожера. У том племену боравио сам неколико недеља и удварао се једној лепој девојци. Увече је било окупљено цело село на некој врсти посела, а поглавица ме је упитао да ли ми се девојка свиђа. То је урадио пред свима, а мени се учинило некултурним да кажем да ми се не свиђа, мислио сам да би их то увредило и могло да значи да је сматрам за ружну. Сутрадан сам затекао велику фешту и обрадовао се: рекоше ми да је у току венчање, а то значи да ћу имати прилике да видим њихове обичаје и народне ношње - испричао је Виктор.
Није у том тренутку ни слутио шта га чека.
- Када сам упитао да упознам младу и младожењу, рекоше ми да сам ја младожења… - рекао је Виктор.
Тада је схватио да исте секунде да мора да побегне са свог венчања.
Живу главу спасавао 18 сати бежећи преко вулкана
Исцрпљен и болестан, са температуром око 40 степени, стигао је у племе, у ком иначе влада матријархат.
- Тамо су ме одвели код врача који ме је, као што то чине врачеви у разним деловима света, прописно истукао. Логика је да сам се разболео зато што је у мене ушао неки зао дух и, ако ме добро истуче, том духу ће у мом телу бити непријатно и он ће га напустити, а ја ћу оздравити. Не знам шта ми је помогло: његове батине, народни лекови које ми је дао или европски лекови које сам такође узео. Тек, после неколико дана ми је било много боље - прича Виктор.
Када је стао и размислио, када је био сигуран да је далеко одмакао да га нико из племена људождера, чијом се припадницом умало није оженио, не може наћи, схватио је да је превише болестан да би постојала икаква вероватноћа да га пусте у авион како би се вратио кући.
- Да сам остао тамо, живот ми сигурно не би био лош: ту живе орангутани, природа је издашна и живот је леп. Понекад жалим што сам тако отишао и бринем се за ту девојку, која мора да је мојим бекством била веома осрамоћена. - испричао је.
Виктор каже да је уз помоћ једног пријатеља јуначки побегао са свог венчања.
- Отићи из тог беспућа није нимало једноставно, путовао сам 18 сати и променио неколико превозних средстава. Пут је водио преко кратера једног вулкана, а возач аутобуса ме је утешио речима да у тој земљи постоји 'samo' 126 активних вулкана. - каже Виктор.
Садашњу жену запросио међу књигама високим преко метар
Иту, девојку са острва Јава, упознао је 2009. године, када се спуштао са једног вулкана. Она је била у библиотеци у региону окруженом са три вулкана, а дииректор библиотеке био је његов пријатељ који му је много помогао када су га на претходном путовању опљачкали.
- Отишао сам да га посетим и погледам библиотеку, а затекао Иту… Тад је њој било 16 година, а мени 24. Разменили смо контакте, она ми је написала дивно писмо добродошлице у Индонезију и растали смо се као познаници. Никакве привлачности није било. Повремено смо били у контакту, али се нисмо видели све до 2017. године, кад је букнула љубав - истакао је.
Врло занимљиво је и како је Виктор запросио Иту. То се десило у његовом Музеју књиге и путовања на Бањици, где је направио изложбу џиновских књига.
- Многа од тих издања већа су од једног метра и тешка по 15-20 килограма. Ита је ниског раста, као и већина Индонежана, па је међу џиновским књигама изгледала као Алиса у земљи чуда. Тако сам је запросио - сећао се.
Уместо одела - традиционална индонежанска хаљина
У Индонезији су се венчали у тамошњој националној одећи.
- Ја сам обукао традиционалну хаљину за којом је био постављен традиционални бодеж керис. За те бодеже Индонежани верују да су живи и да могу својим духом да убију и ако неког не додирну. Али сам ја инсистирао да се обред обави по православном обичају, тако да је венчање одржано у православној цркви у Џакарти - присећа се.
Виктор је испричао и зашто је од свих жена на свету, а упознао их је много на својим путовањима, одабрао баш Иту.
- Ита је оличење смирености и стрпљења. Она је изузетно јака жена која јачину показује на непосредан, али увек нежан начин. Никада не диже глас, а свађа је за њу нешто непојмљиво. А ипак, увек показује јасну чврстину својих ставова, жеља и намера и од њих не одступа. Уз то је веома породична, али широких схватања и пуна разумевања за моја путовања и екцентричности – пружа ми слободу коју бих са мало којом женом имао. Шта бих више могао да пожелим од животног сапутника? - упитао је на крају.
Извор: Србија Данас/Zadovoljna.rs