КАДА КАТАРИНА ЗАСВИРА, ЦЕО ЗЕЛЕЊАК СТАНЕ: Провели смо дан уз девојчицу са виолином и ПРЕВАРИЛА НАС ЈЕ (ВИДЕО)
Катарина није студент Универзитета уметности. Посао за који се школује нема везе са њеном виолином.
Да ли сте у скорије време прошли кроз пасаж на Зеленом венцу? Ако јесте, сигурно сте приметили младу виолинисткињу, која нас је одушевила, па смо решили да проведемо дан са њом.
Нека вас њена физичка омаленост не завара, као нас. Глас јој је продоран, а речи одсечне готово као и покрети. Виолину користи као продужетак својих чула- већ на први поглед се види да је са њом одрасла и срасла.
- Упиши обавезно средњу музичку! - добацује јој непозната жена док оставља бакшиш.
Катарина се гласно захваљује и наставља да свира. Додаје, ипак, себи у браду да је већ стара за средњу школу.
Катарина Блажиновић има 20 година и свира виолину у подземном пролазу на Зеленом венцу. Студент је, али не студира музику. Ради, али јој свирање виолине није посао, иако би то волела.
СКРИВЕНИ ДРАГУЉ СРБИЈЕ: Пролазите ОВО МЕСТО на путу до мора, али због ОВИХ разлога ћете свратити
Да, у том свирању виолине заради који динар- толико да може да себи приушти неке ситнице, иако има и посао и помоћ родитеља у плаћању школарине. Она не свира због новца који заради - истинска зарада за њу је пажња коју њено свирање добије.
Зато она не добаци (изненађујуће гласно) "хвала" само јер је неко у кутију за виолину ставио новац; она се захваљује за то што је неко издвојио бар "те три секунде" да чује њу како свира. Захваљује се тој случајној публици што је, макар у пролазу, њеном раду придала неки значај. У том једном "хвала" док свира, она се лично обрати свакоме ко се на исти начин обратио њој. Та размена енергија извор је њене инспирације и мира.
Ноћас обавезно погледајте у небо! Дешава се нешто НЕВЕРОВАТНО!
Када је први пут крочила на то место у намери да засвира, желела је само да свира. Била је друга година средње (опет не музичке) школе и идеја је била да сама заради свој џепарац. Данас, ако прође један дан да не засвира, осећа неиздрживу нервозу, коју свирање у својој кући, за саму себе, не може да однесе.
Пролазници којима њена музика измами осмех и ужарене дечје окице док гледају њену виолину, њој су свакодневна терапија и потреба. У тој рутини, осим неколико обавезних сати за свирање, има места и за студирање и за посао.
Катарина није студент Универзитета уметности. Посао за који се школује нема везе са њеном виолином. Каже да ни сама не може да замисли како би изгледало да једног дана ради тај посао, јер "теорија коју учимо, нема много везе са фактичким послом који људи обављају сваки дан", сматра она. Ни посао који сада ради, мада каже да се већ навикла на рад у кафићу, није оно о чему она сања.
СРБИЈА КАКВУ ЈОШ НИКО НИЈЕ ВИДЕО: Странци направили СНИМАК због којег треба све нас да буде СРАМОТА!
Иако нико од нас не зна какав ће му живот бити ни сутра, а камоли за десет година, Катарина ипак зна како би желела да проводи дане - у свирању виолине.
- Волим кад људи прођу и ослушну моју музику. И даље се надам да ће неко од пролазника једном застати и позвати ме да свирам негде... Ја не желим тезгу, ја хоћу озбиљно да свирам - јасна је Катарина по питању својих жеља.
- Дневно овуда прођу хиљаде и хиљаде људи. Не знам да ли они који би могли да ме примете иду кроз подземни пролаз или се својим аутомобилом само провезу изнад, али та моја нада и даље траје - оптимистична је она док додаје и да од те масе људи која пролази свакодневно, нису сви поштени нити сви гледају благонаклоно на музику.
ИСТИНА КОЈА ЋЕ ВАС ШОКИРАТИ: Ево зашто деца у рукама просјака УВЕК СПАВАЈУ! (ФОТО ГАЛЕРИЈА)
- Неки се мрште и гледају ме попреко, преврћу очима... Много пута се десило да ми неко украде сав новац који сам зарадила. Само протрчи и нема шансе да га стигнем, а не могу да оставим виолину, јер сам сама. То је било нарочито у почетку. Касније су се ваљда и они навикли да стојим овде скоро сваки дан, па су ме оставили на миру.
Чињеницу да је у свом јавном музицирању усамљена она наводи као још једну негативну страну ове приче.
- Људима у групама много ређе покушавају да украду новац и ствари, мање добацују ружне речи, ваљда као група делују јаче.
И ВАШЕ КОМШИЈЕ СЕ БУНЕ ЗБОГ БУКЕ? Кад видите како су их ови Ужичани ућуткали, урадићете исто (ФОТО)
Акустично код „Москве“
Иако смо је затекли у свирању на подземном пролазу на Зеленом венцу у време када није било гужве, те се звук виолине јасно проламао, Катарина каже да је на том месту често гужва која не иде у прилог самом звуку, али и утиче на избор музике.
- Највише волим да свирам класику, вероватно Бетовена. Овде зна да буде толика гужва да морам да пазим шта свирам, да би се музика разазнала, али и тада често буде сувише пригушена - каже Катарина. У том смислу, дражи јој је подземни пролаз код „Москве“.
- Увек је мања гужва, боља је акустика и просто је уживање тамо свирати. Док свирам, све друго нестаје – каже Катарина.
На први поглед, Катарина обједињује противречности: њена незадржива енергија је неочекивана наспрам њене ситне грађе; одлучност њених речи није својствена некоме њених година; оптимизам који из ње исијава готово је непримерен околностима у којима зна да многи млади живе; као што ни продоран и чист звук класичне музике није праведно слушати у безличном простору за журбу.
Без гледања, само слушањем њеног музицирања, Катарина постаје оличење савршеног склада, без трунке противречности. Недостаје јој само простор достојан ње и њене виолине.