ЈЕДНА БОЛЕСТ СЕ СВАКОГ ЈУЛА ПОЈАВИ У СРБИЈИ И ОДНОСИ ЖИВОТЕ: Нема вакцине, али постоје ове мере превенције

У Србији је у току интензивни надзор над Грозницом Западног Нила, коју преноси наш домаћи кулекс пипенс комарац, а надлежни очекују да се ово обољење појави баш у току овог месеца. Како медији сазнају, за сада нема још потврђених случајева ни у Србији а ни у Европи.

СУНЧАНО И ТОПЛО, А ПОТОМ ВЕЛИКИ ПРЕОКРЕТ: Србија и даље на временској клацкалици

СУНЧАНО И ТОПЛО, А ПОТОМ ВЕЛИКИ ПРЕОКРЕТ: Србија и даље на временској клацкалици

СВАКА МУКА БИЋЕ ОЛАКШАНА И ЖЕЉА ИСПУЊЕНА: Славимо велику свету мученицу, жене и девојке би требало ОБАВЕЗНО да ураде једну ствар!

СВАКА МУКА БИЋЕ ОЛАКШАНА И ЖЕЉА ИСПУЊЕНА: Славимо велику свету мученицу, жене и девојке би требало ОБАВЕЗНО да ураде једну ствар!

ПУТНИК ИЗУДАРАО ВОЗАЧА БЕОГРАДСКОГ АУТОБУСА: Нанео му ударце у лице, вукао га рукама, А МОТИВ ЋЕ ВАС ШОКИРАТИ

ПУТНИК ИЗУДАРАО ВОЗАЧА БЕОГРАДСКОГ АУТОБУСА: Нанео му ударце у лице, вукао га рукама, А МОТИВ ЋЕ ВАС ШОКИРАТИ

- У Србији се интензивни надзор над Грозницом Западног Нила у хуманој популацији спроводи од јуна до прве половине новембра месеца, а пасивни надзор над тим обољењем у осталом периоду године. Имајући у виду искуства како околних тако и наше земље, први оболели се региструју углавном у другој половини јула месеца, а највећи број случајева се пријављује током августа месеца - наводе у Институту за јавно здравље Србије "Др Милан Јовановић Батут".

Ово вирусно обољење се преноси убодом зараженог комарца.

- Главни вектор, односно преносилац је Culex пипиенс, врста комарца која је одомаћена и код нас. Резервоар заразе су различите врсте птица, у којима се вирус одржава, док је човек случајни, односно тзв. слепи домаћин и инфекција вирусом Западног Нила се са њега даље не преноси. За наше подручје карактеристично је да вектори постају активни у пролеће, током марта, априла, а период њихове интензивне активности је од краја маја до септембра. Сезона трансмисије вируса Западног Нила у Србији уобичајено траје од јуна до новембра месеца - објашњавају у "Батуту". .

На основу података достављених Институту "Батут” до 1. јула .2023. године нису регистровани потврђени случајеви оболевања од грознице Западног Нила у хуманој популацији. До 28. јуна ни у државама Европске уније и Европске економске заједнице (ЕЕЗ), нису пријављени случајеви оболевања од грознице Западног Нила у хуманој популацији.

Епидемиолог Славица Марис, начелник Јединице за заразне болести у Градском заводу за јавно здравље каже за медије да Западни Нил  први пут је изолован и идентификован 1937. године у сливу Западног Нила, у области Уганде.

- Након откривања вирус се проширио са Афричког континента на Блиски исток, делове Азије и Аустралије, централну и источну Европу и Медитеран. Данас је овај вирус најраспрострањенији арбовирус на свету. Циркулација вируса Западног Нила је присутна на Европском континенту од 60-тих година прошлог века, али се повећање броја оболелих људи бележи у последње две деценије и има тенденцију пораста у будућности. Фактори који су допринели оваквој епидемиолошкој ситуацији су климатске промене, интензиван међународни саобраћај, ширење узрочника и вектора на нова географска подручја, чешће излагање људи дивљим животињама и инсектима, промене у микроорганизмима (резистенција на антимикробне лекове, пораст вируленције) - објашњава др Марис.

Према њеним речима, примарни резервоар заразе су многе врсте птица (гаврани, вране, свраке, чавке и др.) код којих је инфекција најчешће асимптоматска (без симптома болести).

- У ендемским крајевима вирус се одржава између птица које су заражене и комараца који се хране крвљу птица.  Главни вектор грознице Западног Нила је комарац из рода Culex али и комарци других родова као што су: Аедес, aegypti, Аедес албопицтус, Анопхелес подложни су заражавању. До сада је вирус Западног Нила изолован код 43 врсте комараца. Комарци се заразе приликом сисања крви зараженог домаћина. Инфицирани комарци доживотно преносе узрочника - каже др Марис.

Преношење инфекције на људе и друге животиње најчешће настаје убодом зараженог комарца.

- Комарци се заразе приликом сисања крви заражених птица. У ретким случајевима инфекција може да се пренесе путем трансфузије заражене крви, трансплантацијом ткива и органа и вертикално са мајке на дете (трансплацентарно и током дојења). Вирус Западног Нила се не преноси међу људима путем контакта.  Симптоми болести настају 3 до 14 дана након убода зараженог комарца - каже др Марис.

Дијагноза обољења лабараторијски се потврђује на основу присуства ИгМ антитела на вирус Западног Нила у серуму и цереброспиналној течности.

- Када је о лечењу реч нема специфичне терапије против грознице Западног Нила. Болест се обично завршава потпуним опоравком након неколико недеља или месеци. У случају теже клиничке слике, оболели се хоспитализује - напомиње др Марис.

Инфекција вирусом Западног Нила је званично први пут регистрована у хуманој популацији на територији Србије крајем јула месеца 2012. године. У периоду од 2012. до 2022. године код нас је регистровано укупно 1296 случајева грознице Западног Нила. У истом периоду бележи се и 126 смртних исхода који се могу довести у везу са оболевањем од ње.

Вакцина против грознице Западног Нила за примену код људи не постоји, али су испитивања у току.