Ово посвећујем свим анонимним пешадинцима у рату против ковида: ОГЛАСИО СЕ ПРЕДСЕДНИК САНУ ПОСЛЕ ПРЕЛЕЖАНЕ КОРОНЕ

Фото: Youtube printscreen/ РТС Око - Званични канал / Извор: Фото: Youtube printscreen/ РТС Око - Званични канал

У само 24 сата сам, као неко ко је преко 40 година провео у болничким собама и ходницима, први пут био са друге стране барикаде - овога пута у улози болесника. Дан касније, придружила ми се супруга, са истом дијагнозом: обострано запаљење плућа, пише академик и познати доктор у ауторском тексту.

На самом крају јула, приликом повратка из Студенице у планински хотел, осетио сам учестало, суво кашљуцање уз повишену температуру и главобољу. Пошто се током ноћи ништа није променило, са супругом сам се вратио у Београд и, да скратим причу, ПЦР тест је био јасан: "Ковид позитиван". Примљен сам у ковид болницу "Др Драгиша Мишовић".

СРБИЈА ИСПРЕД РЕГИОНА! Професор Кочовић ИЗРАЧУНАО када ће се други пик короне ЗАВРШИТИ код нас, а када код комшија

СРБИЈА ИСПРЕД РЕГИОНА! Професор Кочовић ИЗРАЧУНАО када ће се други пик короне ЗАВРШИТИ код нас, а када код комшија

УЖИВАЈТЕ У ДАНУ ПРЕД НАМА! Очекују нас ВИСОКЕ ТЕМПЕРАТУРЕ, у овим деловима земље могући ПЉУСКОВИ

КАКВО ЈЕ СТАЊЕ СА ЕПИДЕМИЈОМ ВАН БЕОГРАДА? Овај град има НАЈВИШЕ ОБОЛЕЛИХ, Косјерић одолева корони

Дан касније, међутим, придружила ми се супруга, са истом дијагнозом: обострано запаљење плућа. Тако, у само 24 сата сам, као неко ко је преко 40 година провео у болничким собама и ходницима, први пут био са друге стране барикаде - овога пута у улози болесника.

Наравоученија

Свашта сам разумео и сагледао на други начин - нажалост, касно, на крају моје професионалне каријере. Горкохуморно сам констатовао да би и за моје болеснике, али и за мене као лекара, била корисна обавеза да сам са сваким напредовањем у струци проводио по две недеље у улози болесника, укључујући и примену свих оних процедура за које, ево, већ четири деценије убеђујем своје болеснике да "нису ништа страшно".

Друго, само један позитиван тест превео ме је у групу оних код којих су свако предвиђање и свака извесност релативизирани у присуству каприциозног и опасног вируса. У одличним условима (много бољим него на мојој клиници), углавном сам се усредсредио и у лету хватао разговоре лекара на честим визитама, покушавајући да дешифрујем њихово разумевање болести којом сам и сам био захваћен.

Брзо сам увидео да су ове моје колеге у шестомесечном сусрету са вирусом САРС-ЦоВ-2, упркос тврдњи да не знамо много, извукле барем неколико основних наравоученија и на тим правцима упорно деловале. Нико није пружао јефтина охрабрења, а тражили су стрпљење. На отпусној листи стоји потпис: "Тим лекара КБЦ 'Др Драгиша Мишовић' - Дедиње", који, иако пренебрегава појединце, указује на њихову свесну одлуку да буду део заједничког напора. Супруга и ја смо им, срећом, веровали.

Уколико преживим...

Треће, често се срећемо с недвосмислено морбидном жељом да, макар из прикрајка, будемо присутни на властитој сахрани и осмотримо искреност оних који су нас окруживали. Ова пандемија омогућава болеснику макар ларвирану форму таквог искуства. Чланови породице и пријатељи у великој већини били су искрено (понекад ми се чинило и претерано) забринути, али је било и позива особа које сам сматрао добрим познаницима, а који готово да нису крили да им је једини разлог јављања да огољено заврше неки посао у коме сам и ја имао извесну, мању или већу улогу, а за коју им се чинило да, са мојом инфекцијом, постаје све неизвеснија.

Убеђен да сам им својим цинизмом доскочио, оним посебно бескрупулозним одговарао сам да ћу свакако видети шта могу да урадим - уколико преживим. Мој цинизам их или није дотакао или, вероватније, није ни био посебно интелигентан. Сетио сам се једног породичног пријатеља из завичаја мога оца, а коме је у току бдења по смрти мајке, која га је сама одгајила, пришао комшија са молбом да се ангажује у запослењу његовог, по много чему, сумњивог брата. Када је наш пријатељ покушао да му објасни да је такав разговор над телом мртве мајке неуљудан, добио је антологијски одговор - Море..., она си је умрела, па умрела, него да се ми живи спасавамо!

Занимљиво да су људи којима сам ово препричавао различито доживљавали реакцију: као бескрупулозност, примитивизам, али и као виталност. Целу причу и наводим само као контрапункт бризи и саосећајности медицинских сестара и техничара у тих нешто више од две недеље болничког лечења. Обучене у све неопходне скаламерије и скафандере на тропској врућини, оковратника неизбежно натопљених знојем, са погледом који више није могао да сакрије умор, јобовском стрпљивошћу су тражиле наше старачке вене, уз повремни дискретни хумор о брачном пару у истој болесничкој соби, и питале нас: "Боли ли?" А суштина која нас је охрабривала није била у присуству или изостанку бола - суштина је била у простој чињеници да је то питање постављено.

Захвалност онима чија имена не знам

Стога претенциозно желим да тим анонимним пешадинцима у, како се то са морбидном милитаризацијом термина назива, "рату против ковида", док високи официри полемишу, посветим ове редове. Потпуно ми је свеједно што ће многи то доживети као јефтину патетику распилављеног старца који је срећан што је преживео. Не, ја само желим да пренесем захвалност онима чија имена не знам. И као што сам сретан што у једном футуролошком есеју међу занимањима која у будућности неће бити посебно угрожена алгоритмима вештачке интелигенције и аутоматизације стоји и посао медицинских сестара и техничара, јер међуљудска емпатија успешно остаје подједнако неопходна и неухватљива. Срећом по ту и такву будућност.

П. С. Исти футуролози предвиђају да неће бити угрожено још једно занимање - занимање политичара, али из сасвим других разлога. Изгледа да је когнитивна ирационалност коју су аутори везали уз овај посао такође неухватљива за процедуре вештачке интелигенције. Али то је друга и тужнија прича.

Корона не мирује у домовима за старе и установама социјале: ЗАРАЖЕНО 255 КОРИСНИКА И 79 ЗАПОСЛЕНИХ