Водећи узрок смрти у Србији - лекари упозоравају на опаку болест: "Неко ко је био потпуно здрав, одједном буде лоше"

Када неко има у породици генетских предиспозиција за кардиоваскуларна обољења, превентивно ће отићи на преглед. Међутим, здраве особе ретко када мисле о свом срцу. Док их "не заболи". А тада често, нажалост, буде касно.

Др Милијана Балевић, кардиолог на Институту за кардиоваскуларне болести "Дедиње" истакла је да, иако наука напредује, посебно у медицини, и дијагностичке методе су све савременије, превенција искључиво остаје на појединцу.

Здрава особа не размишља о свом срцу

- Здрава особа не размишља о свом срцу, не размишља о превентивним прегледима и то је нешто што ми желимо да подстакнемо - рекла је др Балевић гостујући у јутарњем програму ТВ "Happy".

Процес атеросклерозе (када се кроз исхрану уноси превише холестерола и засићених масти, повећава се ниво лошег холестерола) почиње још интраутерино (у материци).

- То је еволутивни процес који нас прати још од нашег зачећа и то је доказано. Генетика, са друге стране, нас обавезује да се додатно контролишемо, односно пратимо своје тело. Не би требало да плашимо народ, али све нелагодности, стезање у грудима, гушења, уколико се јављају у одређено време, чешћи су, наравно да треба да се обратимо лекару да се нешто не би пропустило - саветује др Милијана Балевић.

Важни су превентивни кардиолошки прегледи

Организам је јака машина, додаје докторка, и може доста тога да поднесе, али не смемо га тестирати, већ пратити и онда када приметимо да се нешто понавља, да је учестало, то морамо поделити са изабраним лекаром.

- Када говоримо о превентивном кардиолошком прегледу, основа је ЕКГ, крвна слика, ту се гледају пре свега масноће, али и остали налази крвне слике у смислу да ли је неко анемичан и томе слично. Ултразвук срца такође. Уколико лекар одлучи на основу симптоматологије да треба даље ући у дијагностику, онда су даље одређени тестови који провоцирају могуће проблеме, односно, некако то превентивно делујемо на евентуални налаз узрока неког можда чак и асимптоматског порекла бола - рекла је др Балевић додајући да се ово односи на све оне који се осећају добро и немају никакве симптоме.

Инфаркт може да буде и прва манифестација болести

Такве прегледе, истиче, треба радити два пута годишње. Нису ретке ни ситуације у којима људи, претходно здрави и без икаквих симптома, доживе срчани удар.

- И код нас у клиници смо приметили да је то тако. Неко коме је на прегледу пре шест месец или годину дана све било у реду, одједном дође до погоршања. Живимо у једном стресном времену, тај стрес не можемо да каналишемо сами и то озбиљно утиче на наш кардиоваскуларни систем кроз варијације крвног притиска, кроз закрчење крвних судова... И то све ствара одређени ризик за неку од кардиоваскуларних компликација, као што је срчано попуштање - прича ова докторка.

Још једна важна ставка је и наша исхрана, али и физичка (не)активност.

- Инфаркт може да буде и прва манифестација болести. Али исто тако увек негде нешто постоји што је било, како ми кажемо, субклинички, што се некако подвлачило, а да ми нисмо били свесни или смо занемарили - истакла је др Балевић.

А редовним превентивним прегледима и узимањем прописане терапије чак 80 одсто смрти услед болести срца може да се спречи.

- Лекови, уколико их је преписао лекар, требају се узимати редовно. Корекција искључиво у договору са лекаром - упозорава ова докторка.

Србија Данас/Блиц