"Волео бих да будем монах у Великој Хочи" Захваљујући Хандкеу ЦЕО СВЕТ ЈЕ ЧУО ЗА СРПСКЕ МУКЕ НА КОСМЕТУ (ВИДЕО)
Захваљујући Петеру Хандкеу, цели свет је чуо за Велику Хочу!
Велика Хоча готово да има више цркава него мештана! Место које је широм света прославио нобеловац Петер Хандке, има само 124 становника, али и неколико десетина цркава и других објеката из средњег века, што га чини бисером српске и светске културне баштине.
НЕПРИЈАТЕЉИ СРБИЈЕ НА АПАРАТИМА! Комитет јасан: Нобелова награда Хандкеу НЕ МОЖЕ бити одузета!
КАКВА ПОРУКА ЗА СРБЕ! Хандке открива ко је ГЛАВНИ "КРИВАЦ" за Нобела, па рекао кад СТИЖЕ У БЕОГРАД
Чувени аустријски писац десетак пута је посетио ову српску енклаву на Косову и Метохији, доносио хуманитарну помоћ, новчани део Ибзенове награде (50.000 евра) поклонио за изградњу базена у овом месту, написао књигу "Птице кукавице из Велике Хоче" за ревију Исток 2005. године изјавио "Волио бих да будем монах у Великој Хочи!".
Велика Хоча је место у општини Ораховац. Од Призрена и Ђаковице је удаљена око 25 км. Према попису из 2011. године било је 124 становника (75 Албанаца и 49 Срба). А само 30 година раније, 1981. године било је 1285 мјештана (1241 Срба, 38 Албанаца и 6 Црногораца).
Иако се ради о малом месту, оно представља бисер српске и светске културне баштине. Ту је велики број цркава и других значајних објеката из средњег века: црква Св. Јована, црква Св. Николе, црква Св. Луке, црква Св. Стефана, црква Св. Недеље, црква Св. Ане, црква Св. Петке, црква Св. Илије, црква Св. Пречисте као и метох манастира Дечани, виница цркве Св. Стефана, кула Лазара Кујунџића, кућа породице Хаџи Спасић, кућа са виницом породице Патрногић, конак манастира Марка Коришког…
Крај је традиционално богат виногорјем, захваљујући великом броју сунчаних дана и надморској висини од 400 метара, као и благој клими. Због тога је хочанско виногорје једно од најблагороднијих у Србији, а и чувено је ван њених граница. Ту монаси из Дечана праве чувено метохијско вино. Манастир Дечани своје виногорје у Великој Хочи има још из времена цара Душана.
У историјским изворима Велика Хоча позната је од 12. века када је Стефан Немања ово место приложио манастиру Хиландар, па је то једно од најстаријих српских насеља у Метохији. Немањини потомци су потврђивали дар Хиландару (1198/1199.) и увећали хочански метох, тако да је у средњем веку Велика Хоча била јак привредни и духовни центар са 24 цркве и три манастира и имала је и свој трг. Из тог времена сачувано је осам активних манастира и пет црквишта.
РАМА НИЈЕ БИРАО РЕЧИ! Албанци побеснели због НОБЕЛА српског пријатеља Хандкеа, а онда је ЗЛО испливало из Вљоре
"Осећам гађење због НАТО агресије": Ко је нобеловац Петер Хандке ког су прогањали због Србије?
АЛБАНЦЕ БАШ ЗАБОЛЕО НОБЕЛ: Вљора пљује на сав глас ВЕЛИКОГ писца који се противио НАТО БОМБАМА! (ФОТО)
Једна од најстаријих је црква Св. Николе, саграђена у 13. веку, а обновљена у 16. веку. По народном предању некада је била готово сва закопана у земљи; видео се тек део крова и улазна врата.
Црква Св. Јована (Св. Јована Главосека) налази се на једном брежуљку. Сматра се да је то некада био манастир, од којег су се крајем 19. века још видели трагови темеља од белог камена од великих конака.
У селу се налазе и три цркве из новијег времена, а очувани су остаци још пет цркава: Св. арханђела Михаила, Св. апостола и јеванђелисте Луке, Св. Илије, Св. апостола Петре и Св. Ане.
У мјесту "Голема Хоча" је радила српска народна школа од 1859. године непрекидно.
Велика Хоча је била регионални културни, виноградарски, а уз то трговачки и занатски центар. У хочанске знаменитости спадају и кула Лазара Кујунџића и Спасића кућа (1830), редак примерак очуване архитектуре из 19. века.
Почетком 20. века ту су лепе куће од камена и креча, готово свака са два спрата.
Велика Хоча и околина су након 1999. били у својеврсном гету. Иначе мјеста Велика Хоча и Ораховац су такође, нажалост познати и по томе што су отмице и убиства Срба почеле још пре НАТО агресије.
У Великој Хочи је 11. септембра 2009. године откривен и освећен, споменик убијеним и киднапованим Србима на Космету у периоду од 1998-2000. године.
Велика Хоча и околина имају услове да постану културно-историјска целина од изузетног значаја за српску и светску културну баштину.
Млади математичари Младен, Јован, Марко и Матеја похарали медаље на такмичењу у Румунији! (ФОТО)
УБИЛЕ ГА УСТАШЕ, А САД ПОСТАЈЕ СВЕТАЦ? Интелектуалци траже ОРЕОЛ за "краља мученика"
Андрић је награђен Нобеловом наградом, а мало ко зна да је победио и НАЈПОПУЛАРНИЈЕГ СВЕТСКОГ ПИСЦА (ФОТО)
САВЕТИ ВЛАДЕТЕ ЈЕРОТИЋА ЗА ВАСПИТАВАЊЕ ДЕЦЕ: "Грешка је тући немирно дете, оно је најчешће интелигентно..."
УОПШТЕ НИЈЕ БИЛА ТРОБОЈКА! Ево како је изгледала ПРВА СРПСКА ЗАСТАВА, користили су је још НЕМАЊИЋИ (ФОТО)