Враћа се војни рок и стижу нова правила: Шта ако регрут има тетоважу?

У Србији ће ускоро бити уведено обавезно служење војног рока, а у јавности се подигла бура око једног специфичног питања: шта ће бити са младићима који имају тетоваже по лицу, врату и шакама, односно на местима која униформа не може да сакрије? Војска Србије планира да по том питању буде знатно флексибилнија него до сада, пише Блиц.

Професор на Факултету безбедности у Београду, Зоран Драгишић, потврдио је да ће ово питање бити решено новим правилима службе и да ће оно представљати мањи проблем.

- Можемо се угледати на решења других земаља, где војници носе тетоваже. То је просто данас у тренду. Мислим да ће надлежни из Министарства одбране и Војске Србије разумети дух времена и да ће бити много флексибилнији - оцењује Драгишић и истиче да напросто није реално да војска одбије регруте само зато што су истетовирани.

Гашић: На јесен закон, први регрути у марту

Министар одбране Братислав Гашић изјавио је јуче да би први регрути у касарнама требало да буду у марту 2027. године.

Министар је истакао да би на јесен требало да буде усвојен Закон о обавезном служењу војног рока и истакао да је Србија и у инфаструктурном смислу спремна за обавезно служење војног рока и да се опремају касарне.

- Нема земље која не враћа служење војног рока. То се показало као нужност. Србија је изабрала оптималан начин - војни рок трајао би укупно 75 дана. Сама обука траје 60 дана, док је 15 дана предвиђено за полигонске услове - навео је Гашић уз напомену да се то односи на младиће од 19 до 27 година, а до 30 за оне који буду одлагали обавезу.

Он је подсетио да ће за девојке служење војног рока бити добровољно.

"Изгледом се не сме нарушавати углед војске"

Без обзира на то што се очекује разумевање за данашњу омладину, шале нема када је реч о самом угледу Војске Србије. Из Министарства одбране незванично наводе да је здравље као и увек на првом месту, али да се изглед војника не сме занемарити јер је тесно повезан са угледом армије.

- Војници на служењу војног рока сматрају се војним лицима и дужни су да одржавају уредан лични изглед. Регрути морају бити уредно ошишани (коса не сме да пада преко ушију и крагне) и обријани. Минђуше су строго забрањене, а пирсинзи и тетоваже су дозвољени само на оним деловима тела које прекрива униформа. Бркови се могу носити, али се тачно зна колики смеју да буду, док је ношење браде дозвољено искључиво војним свештеницима - незванично наводе из Министарства одбране.

Жене без дречаве боје косе

Извор напомиње да правила важе и за жене војнике.

- Жене у строју морају имати "уредну фризуру" која омогућава да се без проблема на главу ставе капа или шлем. Забрањена је коса фарбана у дречаве боје, па чак и шатирање. Нокти морају бити уредно подрезани, а од улепшавања је дозвољена само дискретна шминка - објашњавају наши саговорници.

Ако строга правила остану на снази и војска заиста не буде примала младиће са видљивим тетоважама, испада да је младом човеку данас лакше да истетовира врат како би избегао војску, него да пролази кроз компликовану процедуру приговора савести.

Ипак, остаје да се види како ће се званичан став Министарства ускладити са "духом времена" који најављују стручњаци.

Флексибилнија правила за цивилна лица при војсци

Такође, ниједан правни акт јавно доступан на сајтовима Војске Србије и Министарства одбране не наводи ниједну препреку за служење војног рока када је изглед регрута у питању.

- Закон о Војсци, Закон о одбрани и Закон о војној, радној и материјалној обавези, као "кровни" закони који регулишу рад војске, нигде не помињу изглед војника нити је то регулисано било каквим правилником. Једино шта се истиче у сваком од њих јесте да војна лица не смеју својим понашањем или изгледом нарушити углед Војске Србије. Само у појединим правилницима, који су практично интерни акти и нису јавно доступни, приликом запошљавања у Војсци Србије могу се пронаћи одређене одредбе које се односе на изглед професионалних војника и њихово понашање.

Додаје да се и ти правилници разликују од ситуације до ситуације, односно да су много флексибилнији када је реч о конкурсу за запошљавање цивилних лица при војсци где су, рецимо, за куваре, аутомеханичаре и административне раднике једни од главних критеријума за пријем у службу здравствено стање и потврда да нису осуђивани за одређена кривична дела.

- Будући да та лица не носе униформе, за њих су и правила мало другачија, али свакако надлежни инсистирају на томе да и они поштују одређена правила понашања зато што су запослени у војсци и да ни на који начин, нити на послу, нити ван њега, не смеју да наруше углед Војске - објашњава саговорник.

Каква су искуства других земаља са тетоважама војника?

Правила о тетоважама у војним снагама широм света врло су слична, како по питању дозвољеног места на телу, тако и по питању самог садржаја тетоваже.

У суседној Мађарској важе врло једноставна правила која налажу искључиво то да тетоважа не сме бити видљива за време ношења униформе дугих рукава, док се врста или садржај тетоважа уопште не ограничавају.

Када је реч о Хрватској, Правилник о служби у Оружаним снагама забрањује ношење тетоважа на лицу и на видљивом делу тела. У пракси то тренутно значи да тетоваже не смеју бити видљиве приликом ношења летње службене униформе кратких рукава а садржај тетоваже није јасно дефинисан.

Норвешке оружане снаге строго забрањују тетоваже на лицу и врату, као и оне које се налазе испод линије дугих рукава сакоа. Када је реч о садржају, Норвешка изричито забрањује тетоваже које имају увредљиву поруку, попут натписа који позивају на убијање или поруке које нарушавају људска права и вређају некога на расној, верској и националној основи.

Велика Британија има врло специфична правила за своју копнену војску која се воде генералним начелом да кандидат неће бити примљен уколико му је тетоважа видљива на слици за пасош, из чега произилази да су шаре на глави и лицу строго забрањене. Са друге стране, дозвољене су тетоваже на рукама и задњем делу врата, иако војници из поштовања углавном избегавају тетовирање шаке којом салутирају. Британци строго забрањују тетоваже увредљивог или вулгарног садржаја, у шта спадају прикази сексуалних чинова, насиља или илегалних дрога.

У Сједињеним Америчким Државама ситуација је другачија јер свака грана оружаних снага, укључујући Ратно ваздухопловство, Ратну морнарицу и Обалску стражу, има своја засебна правила која се међусобно прилично разликују а оно што им је заједничко свакако је да не смеју бити увредљивог или вулгарног садржаја.

Ипак, сва наведена правила важе првенствено за професионалне војнике, док за регруте у земљама у којима је обавезно служење војног рока, а које немају довољно људства да попуне квоте, надлежни постају све више попустљивији према тетоважама. Због тога, у војну службу примају и регруте који имају тетоваже на видљивим местима које не прекрива униформа али се они распоређују у посебне родове војске где током служења војног рока нису у контакту са цивилним становништвом како својим изгледом не би нарушавали углед војске.

Извор: Србија Данас/Блиц