СНЕЖНЕ И ХЛАДНЕ ЕПИЗОДЕ ТЕК ПРЕДСТОЈЕ СРБИЈИ! РХМЗ потврдио да је оборен рекорд: Да ли ОВО значи да ће СНЕГ У АПРИЛУ бити редовна појава?
Потпуни престанак снега прогнозира се за среду, а до краја седмице ће остати слаби јутарњи мразеви.
Већи део Србије у уторак је освануо под снегом, а под дебелим снежним покривачем је и Београд какав није виђен у априлу од почетка метеролошких мерења и који на појединим мерним местима у граду достиже скоро 20 центиметара, а на Авали, Космају и у Шумадијском делу периферије града очекује се и до 30 цм влажног снега.
"ОРУЖЈЕ ЗА ПРЕВЕНЦИЈУ ЈЕ У НАШИМ РУКАМА" Успешно одржан панел "КАРДИО-РЕНАЛНИ СИНДРОМ: Како га препознати и адекватно лечити"
Санирана хаварија у болници у Сомбору: Настављено са редовним радом
ДРАГАН Ј. ВУЧИЋЕВИЋ ИЗАШАО ИЗ ЗАТВОРА: Највећи фан га је сачекао испред - сад је све јасно! (ФОТО)
У Републичком хидрометеролошком заводу (РХМЗ) објашњавају за "Блиц" да од почетка метеролошких мерења, за више од 150 година, у Србији нисмо имали у априлу измерену овакву висину снега.
- Већ је оборен рекорд априлског снежног покривача од пре три године, када је 7. априла 2021. године пало 10 цм снега у Београду, а видећемо до краја престанка падавина и у многим деловима западне и централне Србије. Јутрос је, например, на Врачару измерено 14 центиметара снега, на Кошутњаку 15 центиметара, тако да су те вредности биле довољне да се рекорди премаше. Ипак, чињеница да смо 2021. и сада 2023. године имали хладне епизоде током априла, не мора да значи да ћемо у будућности имати чешћу појаву овако хладних таласа током априла. У сваком случају, ми смо ту да правовремено издамо најаву и упозорења на конкретне догађаје када прогностични материјал укаже на такву могућност – каже Слободан Совиљ, начелник Националног центра за хидрометеоролошки систем ране најаве и упозорења у РХМЗ.
Иако је календарски пролеће званично стигло, после једне од најтоплијих зима које смо имали од децембра до краја фебруара 2022/2023. године, малишани су тек сада добили праву прилику за санкање. На питање како је то могуће и да ли ћемо и убудуће имати „наглавачке“ временске прилике, Слободан Совиљ каже да прво треба направити разлику између појаве снега без стварања снежног покривача, односно, задржавања снега на тлу, и снега са снежним покривачем.
- Појава снега без задржавања снежног покривача, ако погледамо статитистичке податке, се дешава у Београду у априлу у током једног дана сваког априла просечно. Дакле, бар једног дана у априлу падне снег, али с друге стране, снежни покривач се формира, статистички гледано деценијама уназад, једном у десет година. Међутим, ова ситуација коју имамо сада и коју смо имали пре две године показује само да се време не понаша увек по статистичким подацима или шаблонима - каже Слободан Совиљ.
Према његовим речима имали смо пре две године снег у Београду са рекордом од 10 цм, али рекорд није оборен само у Београду ове године, већ и на западу и у централној Србији су количине снега од јуче премашиле досадашње максималне висине у априлу.
Према појединим објавама метеролошких прогноза снег у априлу је пао три године зарадом, а Слободан Совиљ објашњава да се ту највероватније мисли на планинске пределе, и истиче да је јако кратак период да би се могло судити да је реч о некаквим дугорочним променама.
-Потребан је период од барем неколико деценија за процене. Климатолози најчешће узимају у обзир тридесетогодишње периоде као репере и најчешће се тридесетогодишњи периоди и узимају као мерило просечних вредности. Тако је последњи релевантан био од 1991. године до 2020., претходни су били од 1981. до 2010. године. Зато кажем да на основу једне или две хладне епизоде не можемо судити о климатским променама на дуже стаже. У сваком случају статистика вишедеценијска ће указати на такву могућност - каже за "Блиц" Совиљ.
Пред сам почетак падавина овог априла он је изјавио за "Блиц" да "у наредних 36 до 48 сати очекује снежну и хладну епизода која треба да донесе нови рекорд и да ће у Београду пасти од 10 до 20 цм снега, у осталим пределима и до 30 цм, на планинама од 20 до 50 цм".
Потпуни престанак снега прогнозира за среду. До краја седмице ће остати слаби јутарњи мразеви. На два метра температура ће бити од минус 2 до 0 степени, али при самом тлу очекују се и ниже температуре, до минус 5.
Максималне температуре ће од четвртка ипак бити у порасту и у нижим пределима, од 5 до 8 степени у четвртак, а затим у петак и за дане викенда до 10 степени у плусу што значи да би се формирани снежни покривач постепено топио.
Клима у транзицији
Метеоролог Марко Чубрило каже да се са временом и климом ништа неубичајено не дешава и да је за одговор потребан дужи период праћења промена и одступања, јер само пар одступања не значи промену на дужи временски период.
- Снег не пада овако често у априлу, али је питање сада да ли ће поново пасти наредних неколико десетина година. Снег ће стати у среду, и до половине априла ће бити релативно хладно време. Неће бити овако хладно као сада, али ће температуре бити испод просека. Дакле, топлог пролећа до половине априла сигурно нема, биће доста прохладно - каже Чубрило.
Подсећа да је, рецимо, за дочек Нове године било више од 18 степени, а 2017. је било чак минус 20 степени Целзијуса у том периоду.
- То је само пет – шест година разлике што је јако кратак период да би могао неко да каже да се клима неког простора променила. За климатске промене оптимум је око 30 до педесетак година. Наш људски век је јако кратак за тако велике наслове – поручује.
Још зимус је Чубрило објаснио за "Блиц" да је клима доста промењива, али да је заиста тешко рећи због пар година блаже зиме да више неће бити зиме или другачије у складу са тренутним приликама.
- Да ли су зиме хладније или снежније се мења на сваких седам до десет година, то су циклуси минималних осцилација у нашем климатском опсегу – рекао је Марко Чубрило у јануару 2023.
Тада је најавио и да ћемо већ од ове године ући вероватно у период кишовитијих лета и да ће бити највероватније мање сушних периода. Што се тиче зима, оне су биле сиромашне падавинама, осим што су биле топле, а сада ћемо се полако вратити на уобичајене просечне вредности.
Напомиње да треба дати времена Земљи да покаже шта се дешава и да се треба залетати у погрешном правцу, јер што узимамо краћи узорак у истраживању постоји већа шанса да се погреши.
- Треба пустити још неко време и посматрати шта се дешава. Није уобичајено, али је очигледно да је клима на нашој планети у некој врсти транзиције и видећемо где ће нас то одвести у скоријој будућности – закључио је Чубрило.
Рекорди у Београду пре 2021.
До сада максималне измерене висине снежног покривача измерене су 28. октобра 1905. године када је нападало 16 цм снега. У децембру, 02. и 05. 1921. године измерено је 65 цм снега. Четири центиметара мање, 61 цм, измерено је 16. јануара 1935. године, затим 3. фебруара 1962. године чак 80 цм што је највећи снег у Београду, и 14. априла 1996. и 17. априла 1997. године пало је седам центиметара снега.