Загађење - дан после

Ко то највише загађује у Србији – кључно је питање јавности. Одговор није једноставан, јер не постоји само један узрок. Истина је да у Србији велики број домаћинстава и јавних објеката користи разне врсте енергената попут угља, лож уља, мазута за грејање, што је један од главних узрока повећања прашкастих материја у ваздуху. Популарни "смедеревци" и даље су хит продаје међу грејним апаратима. Србија муку мучи и са саобраћајем. Аутомобила је све више, возни парк је стар, а деценијама служимо као ауто отпад за извожене аутомобиле са Запада. Све што продају грађани Европске уније на крају заврши на нашим улицама. Не треба занемарити ни утицај индустрије последњих година, а посебно то што је шумски фонд Србије све сиромашнији. Истина је и да су енергетска постројења свуда у свету она која много утичу на квалитет животне средине. Емисије из термоелектрана свуда се бележе, само је питање где излазе из законом прописаних норми.

Што се тиче термо постројења "Електропривреде Србије" иза нас су деценије преживљавања овог сектора. ЕПС за собом вуче бреме тешких времена и дугог периода без инвестиција, јер је држава била у огромним проблемима погођена ратом, санкцијама и бомбардовањем. Тада је постојало само једно питање – хоћемо ли имати струје. Сав новац улаган је у обнављање разрушеног. Истовремено, земље око нас тада су почеле да уводе најновије технологије и стекле велику предност. Када су  осигурани стабилна производња и снабдевање, ЕПС је кренуо улагања и у екологију. У последњих 15 година према подацима ЕПС-а, ово јавно предузеће инвестирало је око 500 милиона евра у заштиту животне средине, по чему је прво у Србији. На свим термоелектранама реконструисани су електрофилтера и значајно смањене емисије прашкастих материја (ПМ). У то је од 2004. године до сада уложено 97 милиона евра. Резултат су 2,5 пута мање емисије ПМ у 2018. години него у 2011. години.  По овим подацима, термокапацитети не могу бити главни извор тренутног загађења ПМ честицама. Према речима професора Машинског факултета Александра Јововића треба истаћи то да је Србија усвојила већ нека важна документа, са намером да енергетски сектор буде ефикаснији, као и то да је у термоелектранама већ доста урађено на побољшању еколошке ситуације.

Србија од природних ресурса за електричну енергију има воду и угаљ, па је очигледно да електроенергетска независност и безбедност зависе превасходно од производње струје у термоелектранама. Угаљ је за сада главни ресурс за производњу електричне енергије и захваљујући томе грађани Србије имају најјефтинију струју у региону и Европи. Заговорници укидања угља као сировине морали би да дају исплативу алтернативу, што је тренутно немогуће. Наиме, приближно сличних трошкова била би производња из нуклеарки, што је у Србији законом забрањено. А опет, ветропаркови као алтернатива су веома скупа и несигурна опција. Велики хидро капацитети одавно су искоришћени, док је потенцијал малих хидроелектрана далеко од тога да може да парира угљу.

Као опција остаје увоз струје што договара само трговцима и онима који желе да униште српску електроенергетску независност. Струја из увоза била би неколико пута скупља у односу на цену коју сада плаћају домаћинства, поготово у периодима када је потражња на глобалном нивоу већа. Свакако, никада не би било могуће увести чак 70 одсто енергије која се сада производи из рударског сектора. Питање је онда шта су опције. Као једино решење намеће се унапређење производње енергије из лигнита и довођење на ниво да што мање утиче на животну средину. За то су потребне озбиљне инвестиције, пројекти и време, јер ниједан такав објекат није могуће изградити за годину или две. 

Према актуелним показатељима, горући проблем ЕПС-а у термо сектору је одсумпоравање. Скоро је саопштено да термо-постројења Електропривреде Србије  представљају половину највећих загађивача у Европи, што може да наведе на погрешан закључак да Србија доприноси загађењу Европе са 50 одсто што ни издалека није тачно. Емисија угљен-диоксида у Србији по становнику далеко заостаје за емисијом по просечном становнику  рекао је стручњак за инжењерску економију и одрживи развој Петар Ђукић. 

Како кажу у ЕПС, приоритет и највећи обим улагања, од око 650 милиона евра, предвиђен је у области заштите квалитета ваздуха, кроз изградњу система за одсумпоравање димних гасова и примарне и секундарне мере за смањене емисије азотних оксида у термоелектранама. Тиме ЕПС испуњава строге еколошке стандарде ЕУ и спушта емисије испод граница предвиђених домаћом и европском регулативом.

ЕПС је завршио изградњу постројења за одсумпоравање у ТЕ "Костолац Б" вредно 96 милиона евра и гаранцијска мерења су показала да су емисије СО2 знатно испод важећег европског стандарда од 200 мг/м3. Систем за одсумпоравање димних гасова за четири блока ТЕНТ А се гради и вредан је 217 милиона евра. Планирани су и пројекти за преостала два блока у ТЕНТ А, као и блокове у ТЕНТ Б, ТЕ „Костолац А“ и нови блок „Костолац Б3“ чија изградња је у току.  Укупна улагања ЕПС-а у системе за одсумпоравање димних гасова износиће око 595 милиона евра. Према најавама из ЕПС-а, у наредним годинама улагања ове компаније довешће до  смањење емисија сумпор-диоксида за 90 одсто, азотних оксида 45 одсто и прашкастих материја за 95 одсто.