"ЗАГАЂЕЊЕ У БОРУ ЈЕ АЛАРМАНТНО" Професор Вукосавић објаснио шта највише утиче на квалитет ваздуха у Србији
Професор Електротехничког факултета Слободан Вукосавић каже да је загађење које се региструје у Бору изнад прописаних норми и да грађани имају пуно право да реагују.
Алармантна је ситуација са канцерогеним металуидом арсеном који је у одређеним тренуцима премашио границу и по 300 пута, поручује професор.
Гостујући у Београдској хроници професор Електротехничког факултета Слободан Вукосавић нагласио је да је загађење које се региструје у Бору дефинитвно изнад прописаних норми.
ДАНАС ЈЕ ПРЕПОДОБНА ТЕОДОРА: Ево шта би мушкарци требало да ураде својим супругама и обасјаће их Божја светлост
ДАНАС СУНЧАНО И ТОПЛО: Лепо време ће се задржати до петка увече, а за викенд нас очекује драматична промена
МАЈКА ПЕТОРО ДЕЦЕ СЕ ИЗНЕНАДА ПОРОДИЛА У ДОМУ ЗДРАВЉА: Обреновачки лекари се овоме нису надали
Истакао је да Бор никад није био чист град, као и да је уз Панчево један од центара загађења у Србији.
Међутим, навео је да је загађење сада кулминирало, вероватно зато, како је оценио, што се у рударско-топионичарском базену интензивирала експлоатација и производи се више, па се и више загађује.
- Проблем је и у томе што одређене екскурзије, једночасовне, сумпора вишеструко, чак десет пута премашују границе. Поготово је алармантна ситуација с канцерогеним металуидом арсеном, који је неретко пре две године бивао по 24 пута већи од границе - каже Вукосавић.
- Током овог лета, што се може видети на сајту Института за рударство, мерења показују да је арсен у одређеним тренуцима премашио границу и по 300 пута, што је заиста алармантно - упозорио је Вукосавић.
Каже да постоји опрема која може да умањи и елиминише загађење и треба је уградити.
Такође, додаје и да је еколошка опрема доста сложена и могуће је да постоје одређене тешкоће с обзиром да је фабрика почела са радом 2018. године и да би требало да се види о чему се ту ради.
- Грађани Бора у овом случају имају пуно право да реагују и да очекују да ће реакција доћи брзо - сматра професор.
Ко све загађује Београд и Србију
Ако гледате целу Србију, објашњава Вукосавић, као главне загађиваче требало би уврстити оксиде сумпора, угљенике, азота, тешке метале и наравно суспендоване честице.
Истиче да би требало веровати Агенцији за заштиту животне средине која у свом годишњем извештају каже да су главни проблем загађења у целој Србији суспендоване честице.
- То су ПМ-10 честице пречника 10 микрометара и ПМ-2,5. Према том извештају више од 57 посто ПМ-10 загађења долази из малих топлана, које имају снагу мању од 50 мегавата и од малих ложишта, значи и оних кућних шпорета, а више од 77 посто загађења ПМ-2,5 честицама долази из истих извора, свих тих ложишта - појаснио је професор.
Додаје да би у Београду требало узети у обзир и загађења која долазе из саобраћаја. Напомиње да је просечна старост аутомобила према истраживању Саобраћајног факултета 17 година. Истиче и да се саобраћај да регулисати и да ту има много примера.
У Лондону ћете морати да платите ако желите да провезете аутомобил кроз центар града и ако имате возило које има веће емисије и то се утврди на регистрације платићете већи порез.
- Међутим, будући да у Србији постоји велики број возача управо тих аутомобила старијих од 17 година, онај ко то учини изгубиће њихову наклоност и ту видим главну кочницу. Нема такве ствари као што је бесплатан ручак – или ћете имати чист ваздух или ћете мало више платити - сматра Вукосавић.
"Термоелектране нису главни загађивачи Београда"
Професор каже и да наше термоелектране емитују суспендоване честице у износу који је на нивоу Србије мањи од 5 посто, негде између 3 и 4 посто.
- Дакле, ако говоримо о загађењу у Београду то дефинитивно нису термоелектране. Термоелектране у Србији заиста емитују већи део сумпора који се из целе Србије емитује у атмосферу - навео је он.
- Имајте у виду да термоелектрана "Угљевик" удаљена ваздушном линијом од Београда око стотинак километара има угаљ који има 12 пута више сумпора - истиче професор.
Објашњава и да ће тако ситуација са сумпором у Београду бити одређена тим прекограничним загађењем из суседних земаља.
Додаје да угаљ који копамо у Колубарским рудницима има испод 0,5 посто сумпора што је, како тврди, заиста мало.
Костолачки угаљ он има преко 1,5 посто сумпора, и он, објашњава професор, заиста емитује одређено загађење, али много мање од "Угљевика".
- Сумпор је ствар прекограничног загађења он се шири јако јако далеко. Због нашег сумпордиоксида који емитујемо, забринуте су земље као што је Немачка, они не би желели да у својој земљи имају киселе кише - указао је Вукосавић.
Сматра да је решење применити еколошку опрему, постоје системи за десумпоризацију које можемо да применимо, као и да би требало одабрати праве и пустити их у рад.
Међутим, наводи да ту постоје одређене тешкоће.
- У време када је српска наука и струка имала много више прилика, у Србији је развијана еколошка опрема на светском нивоу, имали смо веома добра наша решења десумпоризације која су израдили електротехнички институти 'Никола Тесла' и 'Михаило Пупин'. Нажалост, они немају данас прилике да раде на том пољу и набављамо еколошку опрему из иностранства и често се јављају поједине тешкоће приликом уградње и пуштања у рад - закључио је професор Слободан Вукосавић.