ЗАГРМЕЛО је на Ивањдан: Наши стари су знали, ОВО НИКАКО не треба радити!

У нашем народу постоји много веровања која су повезана са Ивањданом. 

Већина има у себи магијски циљ. Ивањдан као и Ђурђевдан, првенствено су празници који славе врачаре и оне не пропуштају своју прилику да тада, у ноћима магије направе своје обреде и чарања.

Сеоске врачаре на овај дан беру разно биље. Убраних травки мора бити тачно 77 и још једна, али само пола неке биљке. Она служи бајалицама за лечење непознате болести, она која нема име. Сматра се да ноћ уочи Ивањдана има необично јаку моћ, нарочито исцелитељску, која са првим зрацима излазећег Сунца нестане.

У виноградима се ништа не ради. Виноградари се чувају и да уђу у виноград три дана пре и три дана послеИвањдана. Кажу да тих седам дана виноград највише напредује, јер га чува Свети Јован. Гружанке девојке посаде у саксији мало жита, а на Петровдангледају како је никло.

Ивањдан се сматрао значајним празником и за њега је био везан читав низ обреда. Вече пред Ивањдан девојке су брале иванско (жуто или црвено) и петровско (плаво) цвеће, стављале га на једно место, а затим од тог цвећа плеле венце које су  потом стављале на све зграде, торове, врата, њиве, ливаде, па и на крст у селу. Сматра се да ивандански венци представљају Сунце.