Закон ово не прашта: Колике су казне за напад на службено лице и ко све има тај статус?
Напади на службена лица – било вербални или физички – представљају озбиљна кршења закона и све чешће изазивају пажњу јавности.
У ситуацијама када грађани дођу у контакт са полицијом, комуналном милицијом, инспекторима или другим службеницима који врше јавну функцију, важно је знати где је граница законитог понашања.
Према Закону о јавном реду и миру, вређање службеног лица у тренутку када обавља своју дужност кажњава се новчаном казном од 50.000 до 150.000 динара, а може се изрећи и казна затвора од 30 до 60 дана.
Уколико се инцидент не заустави на увреди, већ ескалира у озбиљнији сукоб, тада се примењују строже одредбе Кривичног законика. Сваки напад или претња нападом на службено лице у вршењу дужности, чак и без физичког контакта, повлачи кривичну одговорност, а запрећена казна је од једне до пет година затвора.
Вређање службеног лица – прекршај из Закона о јавном реду и миру
Према Закону о јавном реду и миру ("Сл. гласник РС", бр. 6/2016 и 24/2018), јасно се дефинише казна за увреду службеног лица:
Члан 22:
"Ко увреди службено лице надлежних органа из члана 2. овог закона у вршењу службене дужности – казниће се новчаном казном од 50.000 до 150.000 динара или казном затвора од 30 до 60 дана.“
Када прети затвор: Ометање и напад на службено лице
Уколико се инцидент не заврши на увреди, већ дође до претњи, покушаја или физичког напада – тада се више не ради о прекршају, већ о кривичном делу:
Члан 23:
"Ко прети да ће напасти, покуша да нападне или нападне или на други начин омета службено лице надлежних органа у вршењу службене дужности – казниће се затвором од шест месеци до две године."
У тежим случајевима, закон предвиђа строже казне:
Ако је претња повезана са употребом оружја или је службеном лицу нанета лака телесна повреда – казна иде од једне до пет година затвора.
Ако је оружје потегнуто, употребљено или је службеном лицу нанета тешка телесна повреда – запрећена казна је од три до десет година затвора.
Ко се све сматра службеним лицем?
Према закону, службеним лицима се сматрају:
- Полицајци
- Комунална милиција
- Саобраћајни и комунални инспектори
- Запослени у органима државне управе док врше службене дужности
Пракса показује све строжу примену закона
У протеклим годинама забележен је пораст случајева у којима су службена лица изложена вербалним нападима и ометању. Судови све чешће изричу ефективне казне затвора – посебно у случајевима када су напади снимани и објављени на друштвеним мрежама, чиме се додатно нарушава углед служби.
Уобичајени исход за увреду може бити и новчана казна од 100.000 динара, док физички напади или озбиљне претње често завршавају вишемесечним боравком у затвору.
Грађанима доступне и законске жалбе
Важно је напоменути да грађани имају право да се жале на поступање службених лица – али искључиво институционалним путем, путем унутрашње контроле, дисциплинских пријава или судских поступака. Било каква комуникација која прелази у вређање или претње није део демократског изражавања, већ прекршај или кривично дело.
Напад на службено лице: Законске последице и шта све грађани треба да знају
Уколико се инцидент не заустави на увреди, већ ескалира у озбиљнији сукоб, тада се примењују строже одредбе Кривичног законика. Сваки напад или претња нападом на службено лице у вршењу дужности, чак и без физичког контакта, повлачи кривичну одговорност, а запрећена казна је од једне до пет година затвора.
Ако при томе службено лице претрпи лаку телесну повреду или му је прећено оружјем, запрећена казна расте и износи од две до осам година затвора. Уколико је напад извршен на припадника безбедносних служби – попут полиције или служби државне безбедности – починиоцу прети затворска казна од три до десет година. Озбиљнији случајеви, када се службеном лицу нанесе тешка телесна повреда, кажњавају се са три до дванаест година затвора.
Важно је знати и да се покушај напада кажњава исто као и извршено дело, док у изузетним случајевима – када је поступање службеног лица било грубо или незаконито, а напад последица таквог понашања – суд може одлучити да ослободи учиниоца од казне.
Осим појединачних напада, закон регулише и ситуације у којима група грађана заједнички делује како би спречила службено лице у вршењу радње – на пример, приликом хапшења или контроле. Само учествовање у таквој групи повлачи казну затвора од шест месеци до три године, док вођа групе може бити осуђен на затвор од једне до пет година.
Ове одредбе јасно показују да држава озбиљно штити безбедност својих службеника на терену и да се било какво насиље према њима не толерише. Иако грађани имају право да изразе незадовољство радом институција, то мора бити учињено кроз званичне правне механизме – попут притужби, жалби и судских поступака – а не путем увреда, претњи или физичког обрачуна.
Србија Данас