Зашто се људи нису вратили на Месец дуже од 50 година?

Био је 14. децембар 1972. године, и Сернан је знао да ће његови отисци бити последњи који ће неко време остати у месечевом тлу, јер су планиране мисије Аполо 18, 19 и 20 већ биле отказане. Ипак, вероватно није могао да претпостави да ће, више од 50 година касније, његов говор остати последње речи које је човек изговорио на Месецу.

Артемис ИИ, чије лансирање НАСА припрема већ од марта након недавних одлагања због тестирања, извешће прелет око Месеца, али неће слетети. Ипак, та мисија ће означити прво путовање људи у близину Месеца још од Апола 17.

Па зашто је требало толико времена да се астронаути врате?

„Кратак одговор на то питање је политичка воља“, рекла је Тизел Мјур-Хармони, историчарка науке и технологије и кустоскиња Аполо колекције у Националном музеју ваздухопловства и свемира Смитсонијан института у Вашингтону. „Потребна је огромна политичка воља да се људи пошаљу на Месец. То су изузетно сложене, веома скупе, велике националне инвестиције. То мора бити приоритет током дужег временског периода.“

Од завршетка програма Аполо, који је угашен због буџетских резова, било је више савезних иницијатива да се људи поново пошаљу на Месец, додала је она. „Али оно што се дешавало јесте да су се са променама председничких администрација мењали и приоритети у свемирском програму. Тако да нисмо имали трајну политичку вољу да се спроведе програм који захтева много година, значајно финансирање и велике ресурсе.“

Лес Џонсон, бивши главни технолошки директор НАСА-е, који је у агенцији радио више од три деценије, сложио се да су честе политичке промене биле кључни фактор. „На сваке четири до осам година, циљеви и приоритети НАСА-е у области људских свемирских летова потпуно су и радикално мењани“, рекао је.

Када је 1990. почео да ради у НАСА-и, председник Џорџ Х. В. Буш је наложио повратак на Месец. Међутим, Бил Клинтон је 1993. ту иницијативу укинуо и усмерио фокус на изградњу свемирске станице. Џорџ В. Буш је 2001. поново покренуо план повратка на Месец кроз пројекат Констелација. Барак Обама је затим преусмерио приоритете ка астероидима, а Доналд Трамп их поново вратио ка Месецу. Након 2020. године, Џо Бајден је први пут наставио постојећи програм без радикалних промена.

Поред политичких препрека, мисије на Месец представљају и огроман технички изазов. Месец је удаљен око 400.000 километара, а више од половине покушаја слетања завршило се неуспехом. Програм Артемис, који користи ракету и свемирску летелицу развијане две деценије уз трошак већи од 50 милијарди долара, представља најновији и најперспективнији покушај НАСА-е.

Можемо ли једноставно поновити Аполо?

Иако постоје сличности између Апола и Артемиса, једноставно понављање програма Аполо данас не би било практично. Ланци снабдевања и стручњаци који су градили тадашњу опрему више не постоје.

Технологија је данас далеко напреднија — Орион има рачунаре 20.000 пута брже и са 128.000 пута више меморије него Аполо — али свемирски летови су и даље изузетно сложени, опасни и скупи.

Такође, циљеви су другачији. Аполо је био „застава и отисци стопала“ мисија. Артемис има за циљ успостављање дугорочне инфраструктуре и трајног људског присуства на Месецу.

Развој комерцијалне свемирске индустрије додатно је подстакао повратак Месецу. НАСА сада сарађује са приватним компанијама попут SpaceX-a, Боеинга и Блуе Оригина.

Искуство стечено кроз Међународну свемирску станицу, где људи непрекидно бораве више од 25 година, биће кључно за дугорочне боравке на Месецу.

Геополитички притисак

Током Хладног рата, слање људи на Месец било је део такмичења са Совјетским Савезом. Данас се као ривал посматра Кина, која планира да пошаље посаду на Месец до 2030. године.

Сједињене Државе су покренуле Артемис споразуме, које је потписало више од 60 земаља, како би дефинисале безбедан и одржив приступ истраживању свемира.

Ипак, данашњи приступ је опрезнији него шездесетих година, нарочито након трагедија Апола 1, Челенџера и Колумбије.

Како је рекао Џон Јанг: „Геолошка историја Земље је прилично јасна — врсте које живе само на једној планети не трају дуго.“

Србија Данас/CNN