ЗАШТО ВИТАМИН Д ТРЕБА УЗИМАТИ ПОПОДНЕ? Др Тарабар открива како да пробиотицима побољшате имунитет! (ВИДЕО)
Професор др Дино Тарабар, гастроентеролог и онколог у КБЦ "Др Драгиша Мишовић", говорио је о улози пробиотика у изградњи имунитета током пандемије коронавируса, али и о личном искуству о томе како се изборио са тешким симптомима ковида 19.
Угледни стручњак, који се и сам суочио са ковидом 19, подсетио је да је цревни систем највећи имунолошки орган у нашем телу и да пробиотици у одржавању и изградњи имунитета играју огромну улогу.
НИКАКО НЕ КУПУЈТЕ ОВУ РИБУ! Др Велебит упозорава да за потрошаче важи ОВО ПРАВИЛО
ДР ЛАЂЕВИЋ АПЕЛУЈЕ: Не одлажите посету лекару ако уочите ОВЕ СИМПТОМЕ!
НА ПУЛМОЛОГИЈИ ВИШЕ НЕМА МЕСТА! Др Вучинић: Пацијенти свих узраста морају на кисеоник
Истакао је да бактерија у људском организму има десет пута више него ћелија и да је њихова улога да чувају наш имунитет и да проценат лоших бактерија не сме да премаши 15 одсто.
- Зато те бактерије раде много, много посла за нас и штите нас од силних бактерија, других опасних и токсичних ствари, подижу наш имунитет и способност - објаснио је професор Дино Тарабар
Нагласио је да бактерије утичу и на многе друге процесе, као што су гојазност, дијабетес, алергије, нервни систем, али и на развој многих болести, попут мултипле склерозе и Паркинсонове болести.
- Ми морамо да хранимо те добре бактерије. Ви храните срце, плућа и све. Ми морамо да хранимо и наш микробиом. И оне траже храну. Ако оне нису добиле храну, а то су хране у влакнима и у поврћу, промениће се пе-ха вредност, промениће се пропустљивост у цревима. Оне ће да пате - рекао је угледни гастроентеролог.
Др Тарабар је истакао да и бактерије имају свој ритам и да имају одређено време када су будне и када спавају.
- Ако ви не спавате, ни бактерије не спавају. Ви их малтретирате - навео је професор Тарабар и нагласио да ћемо, ако водимо рачуна о њима, бити добро.
Цревна флора се нарушава великим количинама антибиотика
Говорећи о нарушавању цревне флоре, професор Тарабар је рекао да је најчешћа грешка коју људи чине узимање великих количина антибиотика.
- Ми смо веома склони да за вирусне инфекције узимамо антибиотике. Тај антибиотик треба да убије патогену бактерију за коју смо претпоставили да је изазвала болест, али антибиотик убија и све остале добре бактерије. Онда почиње да се ремети баланс и зато уз антибиотике дајемо пробиотике - казао је професор Тарабар.
Нагласио је да је важна разноликост у цревима која се добија адекватном исхраном, а да је шећер најгора могућа храна за то.
- Он се апсолутно обради и абсорбује у танком цреву. Шта дође у дебело - ништа. Значи ви не храните своје бактерије. Али ако узмете комплексне угљене хидрате, они не могу комплетно да се размноже, као целулоза - када једете јабуку са кором. Ви не можете у вашем танком цреву да је обрадите. Она ће доћи у дебело црево и тамо чекају добре бактерије које ће да се нахране целулозом и радиће сву добру ствар за нас - истакао је професор Тарабар.
Додао је да ће бактерије патити уколико се не нахране комплексним угљеним хидратима и да ће бити неадекватна одбрана, а да ће се клостридија, кандида и сличне бактерије размножити и почети да нам праве штету.
Микробиом се формира до треће године живота
Др Тарабар је навео да се деца рађају без бактерија и да се микробиом у највећој мери формира до треће године живота. Такође је истакао да се вагинални порођај и исхрана мајчиним млеком препоручују због тога што су то први контакти деце са бактеријама.
- Деци никако не давати антибиотике претерано у тим годинама када настаје микробиом - казао је професор Тарабар и додао да би конзумацију шећера требало свести на минимум.
Истакао је да примећује да је у последње време у тренду цеђење сокова, али да на тај начин влакна која су корисна за бактерије у нашем организму остају у апарату за цеђење.
Гастроентеролог је истакао да би бактерије биле захвалне уколико бисмо, између осталог, јели житарице у целом зрну, лук, бобичасто воће, поврће и хељду и да је то храна за наше добре бактерије и да ће нам оне вратити тако што ће нас чувати од болести.