Затворска казна за БЛОКАДУ ПУТЕВА: Стиже измена Кривичног законика, а због овог предлога се води највећа полемика

Увођење кривичног дела које је привукло највише пажње и око ког се повела највећа полемика јесте кривично дело обљуба без пристанка, за које је запрећена казна затвора од три до 12 година затвора, док је за силовање утврђена казна од пет до 12 година.

Министар правде Ненад Вујић рекао је за РТС да је изменама кривичног законика казнена политика за силоватеље "много оштрија". 

С друге стране, организације које се баве заштитом и подршком жена истичу да је обљуба без пристанка "блажи облик силовања" који омогућава силоватељима да добију блаже казне.

- Када говоримо о кривичном делу силовање и обљуба без пристанка, ствара се погрешан утисак да се укида кривично дело силовање. Напротив, то кривично дело је сада много јасније, а казнена политика је пооштрена - рекао је министар.

Како је наведено у Кривичном законику, силовањем се сматра чин када особа другу особу "принуди на обљубу или са њом изједначен чин употребом силе или претњом да ће непосредно напасти на живот или тело тог или њему блиског лица", за шта прети казна од пет до 12 година.

Како се даље додаје, ако је кривично дело почињено под претњом да ће се за то или њему блиско лице открити нешто што би шкодило нејговој части или угледу или предњом дручим тешким злом, казна за починиоца је од две до 10 година затвора.

Уколико током извршења кривичног дела силовање наступи тешка телесна повреда или ако је дело извршено од стране више лица или на нарочито свиреп или нарочито понижавајући начин, или према малолетнику, или ако силовање за последицу има трудноћу, казна затвора је од пет до 15 година.

Уколико наступи смрт  лица према којем је извршено кривично дело или је жртва дете, казна затвора је најмање 10 година, а починилац може да буде осуђен и на доживотни затвор.

- Са новим кривичним делом обљубља без пристанка, ми проширујемо круг лица која се штите, јер је пракса показала да имамо групу жена које остају без заштите зато што је за кривично дело силовања потребна сила, претња, немоћ лица. Код кривичног дела обљуба без пристанка само је битна чињеница одстуство јасног пристанка жртве. Овде имате само да је жена рекла "не" и то не значи не. Оно може бити изражено гласом или одређеним понашањем где се подразумева да је то "не". Ово дело се лакше доказује и проширујемо круг лица - рекао је Вујић.

Према његовим речима, поента је да се не троши време на доказивање силе, претње, него да постоји елемент који обухвата жене жртве које нису биле обухваћене.

- Ми ширимо круг жена које штитимо од обљубе и силовања. Уколико постоји, сила или претња онда то јесте силовање, а овде уводимо нову категорију жртава. Тиме се уводи додатна заштита за жене, зато што постоји само њена тврдња да није пристала. Да ли је изречено да, односно не, или својим понашањем, својим ставом, да ли ми желимо да оставимо те жене без икакве заштите или не желимо. Наравно, у овој дебати ми треба да још додатно појаснимо, ишчистимо, ако је потребно, да унесемо и објашњење шта то значи пристана - рекао је министар.

С друге стране, Аутономни женски центар и друге организације траже брисање новог кривичног дела обљуба без пристанка и измену дефиниције кривичног дела силовање, тако да обухвати сваки сексуални чин без пристанка, укључујући и случајеве у којима није било физичког отпора жртве, с обзиром на то да на такву врсту напада свако реагује различито - неке особе нису у стању да се одбране, или се од страха напросто "замрзну", али то не значи да су пристале на однос.

Женске организације истичу да је "силовање у Кривичном закону Србије и даље дефинисано кроз употребу силе и претње, што фактички значи да се од жртава траћи да силоватељу пружају отпор".

"Највећи број жена се токол силовања 'замрзне', односно укочи, што значи да нису могле да пруже отпор, иако нису дале пристанак на сексуални чин. То су препознала и међународна документа која је Србија ратификовала, попут Истанбулске конвенције. Зато Србија мора да мења Кривични законик", наведено је у објави Аутономног женског центра и других женских организација на Инстаграму.

Организације наводе да није решење да се не мења дефиниција силовања и да се уведе ново кривично дело обљуба без пристанка, за које су запрећене мање казне. Решење које заговарају женске организације које, које, како наводе, прописује Истанбулска конвенција и које је једино праведно за жртве јесте да се промени дефиниција основног кривичног дела силовање, тако да подразумева сексуални чин без пристанка и да се постојеће казне не смањују.

Затвор за постављање препрека на путу 

Приговора има и због измене Кривичног законика према којој ће за постављање препрека на путевима моћи да се иде у затвор. Према неким тумачењима, то би кривично одговорним учинило и учеснике протеста и блокада на којима су блокиране улице.

- Уводимо ново дело које је сама блокада, излазак на саобраћајнице итд. Нико се не шаље директно у затвор, него постоји судски поступак који се води. И ту је запрећена казна до годину дана. Значи, после судског поступка, до годину дана. То је усклађивање и са праксом Европског суда за људска права. Сви заборављају да у људским правима имате став 1, где је вама нешто дозвољено, а онда постоји став 2 који каже да се не могу угрозити и људска права других. Када говоримо о томе, ми говоримо о слободи кретања. Ако постоје блокаде саобраћајница, ми говоримо о вашем праву на слободу кретања. И то јесте и негде праћење и одређених стандарда и политика које постоје у другим земљама - рекао је министар.

Он је истакао да је у питању и појашњење и усклађивање са стандардима Европског суда, који "говори увек о Вашем праву и мом праву".

- Ја имам право да протестујем, али Ви имате право да нисте сагласни са мном и право да се крећете. У Енглеској је у фебруару донета пресуда којом су особе које су блокирале пут у првостепеном поступку осуђене на пет година затвора, а у жалбеном поступку на четири године. Предложене измене нису у вези са тренутном ситуацијом у земљи - додао је Вујић.

Наиме, у члану 290 Кривичног законика, у оквиру кривичног дела угрожавање саобраћаја опасном радњом и опасним средством наведено је да ће "ко уништењем, уклањањем или тежим оштећењем саобраћајних уређаја, средстава, знакова или уређаја за сигнализацију или заштитних и одбојних ограда који служе безбедности јавног саобраћаја на путевима, давањем погрешних знакова или сигнала, постављањем препрека на саобраћајницама, заустављањем превозног средства у железничком саобраћају противно прописима или други сличан начин тако угрози јавни саобраћај да тиме доведе у опасност живот или тело људи или имовину већег обима" бити кажњен затворском казном до три године.

Како је наведено, ако је то кривично дело учињено из нехата, казна затвора је до једне године, а постоји и могућност новчане казне.

Тај закон већ укључује постављање препрека на саобраћајницама, односно блокирање саобраћајница на тај начин ако се доведе у опасност живот и тело људи, али грађанске иницијативе тврде да се "предложеним изменама брише тај услов и уводи казна затвора до годину дана за сваког ко поставља препреке на саобраћајницама и зауставља превозна средства у саобраћају противно прописима".

Јавно одобравање кривичног дела

Док у Кривичном законику већ постоји кривично дело изнуђивање исказа и објављивање материјала на којима се саветује извршење кривичног дела, с обзиром на то да је законодавац предвидео да ће свако ко путем интернета доступним учини информације у којима се дају савети за извешење кривичних дела бити осуђен на казну затвора од три месеца до три године.

Како је прецизирано, то се односи на давање савета путем интернета како да се врше убиства, у вези са полним слободама, фалсификовањем и у питању су дела против уставног уређења и безбедности.

Образложење таквог закона је повећање безбедности на интернету, односно контрола штетног садржаја, а такав садржај углавном се налази на дарк вебу, док друштвене мреже имају строжу контролу и бришу тај тип садржаја.

Полемика се повела око тога да би било довољно да неко "лајкује" штетан садржај или садржај који позива на одређена кривична дела јер је у питању свесно приступање таквом типу материјала.

Нацрт закона предвиђа ново кривично дело - јавно одобравање, негирање или значајно умањење кривичног дела за које се може изрећи казна доживотног затвора ако је извршење утврђено правоснажном судском пресудом и ако такво изражавање може довести до насиља.

Када су у питању кривична дела која се тичу слободе говора, може да постане строго кажњиво снимање разговора, а када је у питању одавање тајних података, био би уведен шири степен заштите података у односу на постојеће законско решење, тако да би одавајне свих података са ознаком тајности било кривично дело.

Изношење личних и породичних прилика је већ кривично дело, али се сада разговара о томе да се уведе да за кривично дело није одговоран новинар или медиј ако докаже да то што је износио није учинио у намери да нашкоди части угледу тог лица.

С обзиром на то да јавна расправа и даље траје, још није извесно да ли ће споменута кривична дела заиста бити уведена или ће се од њих ипак одустати.