Због три отказа - историјски штрајк: Ево зашто је 6. август посебан дан за целу Србију

Прослава празника, започеће традиционалном рударском будилицом која ће раном зором проћи главним градским улицама Бора, а потом ће како се најављује у хотелу "Језеро" на Борском језеру бити уприличен пријем за делегације високих званичника и бројне пословне партнере, пријатеље компаније, представнике синдиката и друштвено-политичког живота.

Поводом Дана рудара, у Бору и Мајданпеку ће бити организован богат програм.    

Најбољим радницима ће и ове године бити додељена награда "Инжењер Шистек", највише признање за истакнуте заслуге и допринос развоју две Зиђинове компаније, док ће уметницима који су учествовали ове године на ликовној колонији "Зиђин Арт" бити уручене новчане награде.  

Рударима је њихов дан у име чланова Савеза самосталних синдиката Србије и лично честитао председник С С С С Зоран Михајловић уз традиционални поздрав "Срећно!"   

- Од вашег рада, који је пример храбрости, издржљивости и преданости, зависи рад у многим индустријским секторима. Зато и на овај дан подсећамо колико је важно да сваки ваш одлазак у јаму буде безбедан, а сваки повратак здрав", поручио је Михајловић.    

Он је нагласио и да се нада да ће у будућности рад рудара бити праћен бољим условима, поштовањем које заслужују, као и зарадама које прате тежину и значај посла који рудари обављају.

Први организовани штрајк у Сењском руднику

У најстаријем руднику за експлоатацију угља у Србији, Сењском руднику, 6. августа 1903. на педесетогодишњицу рудника, дошло је до првог организованог штрајка рудара, а повод је било отпуштање са посла њих тројице и несреће која се претходно догодила.  

Након девет дана штрајка, рудари су изборили повратак својих другова на посао, али и краће радно време и бесплатан "олај" за светиљке, односно уопште побољшане услове за рад.   

Еснафски празник

Пре прихватања 6. августа као Дана рудара, након Другог светског рата, у Србији су рудари обележавали као еснафски празник, славу, односно заштитника Светог Прокопија и црква у Сењском руднику посвећена је том свецу.

Рударство је у обновљеној Србији заживело тек половином 19. века, али на овом простору постоје веома озбиљне традиције успешног рударства у средњем веку.    

У средњовековној Србији постојали су чувени рудници познати на ширем европском простору као Ново Брдо, Брсково, Рудник и други.    

Још првих деценија 15. века Србија је била међу највећим произвођачима сребра у Европи, које је тада у односу на злато имало битно вишу вредност него данас.   

Релативно богатство и привредна снага оновремене Србије потицали су одатле.    

Богатство Дубровника такође је изворно потицало од трговине рудом из Србије, посебно од прераде гламског сребра.    

Још средином 13. века, у време краља Уроша И (1243 - 1276) у Србију се досељавају Саси, рудари немачког порекла, из Ердеља, тада Угарска, како би радили на рударској производњи.    

О значају и обиму те делатности сведочи и постојање посебних правних споменика. Сачуван је тако "Рударски законик" Деспота Стефана, обиман правни документ који је регулисао бројне области рада и живота рудара у Србији 15. века.